Отварање рудника донело је Бору житеље разних националности. Французи, Италијани, Чеси, Немци, Руси и други небалкански народи ту су пронашли нови дом. Умногоме трагајући за послом и срећом, али током ратова и услед присилног рада. Шареноликост осликавају оновремени пописи становништва који се на фејсбук страници Упознајте Борски округ најчешће наводе у текстовима о Бору.

Присуство географски далеког, али блиског руског народа, увећано је из другачијег разлога. Бољшевичка револуција у Русији проузроковала је досељавање Руса, који нису били присталице револуције, у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Такозване ,,Беле Русе” чинило је много учених људи који су допринели културном и привредном животу земље. Слично је било у брзорастућем Бору. Још увек се помињу личности попут Андреја Клепињина, архитекте више велелепних здања, укључујући нову цркву Светог Ђорђа завршену 1940. године.

Борски парох у међуратном периоду, Андреја Ђорђевић, у ,,Летопису Борске парохије и цркве” за духовни препород хвалио је борске Русе, који су убрзо себи издејствовали школу са забавиштем и кантину са читаоницом. Најпре, 1923. настао је Руски црквени хор.

До 1929. певао је само током великих празника када чланови нису радили, али је, на молбу пароха Андреје Ђорђевића, Француско друштво Борских рудника дозволило руским радницима да недељом и током дванаест најважнијих празника буду ангажовани у цркви, чиме је хор озваничен. Први диригент био је управо архитекта Клепињин, док је други био радник Ракићански.

Црквењак православног храма такође је био Рус, радник у руднику. Био је то Николај Семеновић, кога је борски парох најпохвалније описао, уз осврт:

,,А како је веома побожан и своју дужност црквењака и певача врши најлепше и најисправније, то је он једна велика добит за Цркву. Овде је вредно напоменути, да не само Николај Семеновић него и многе руске избеглице певају у Борској цркви. Нарочито о великим празницима они певају у врло прилежно спремљеном хору, те тако цркви увеличају благолепије, а народ привлаче на молитву и одушевљавају га са побожношћу.

Докле је њих, Борској цркви је – не може бити боље.”

Сведочанство о наклоности борских Руса према новој домовини чува и Архив Југославије. То је приказано писмо Удружења руских избеглица у Бору упућено краљу Александру Карађорђевићу 1931. године поводом десетогодишњице владавине.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.