Мало је вароши у Србији које су током 19. века биле тема судбоносних планова, како је то био Неготин. Више је пута на фејсбук страници Упознајте Борски округ истицана оновремена идеја о пресељењу Неготина на обалу Дунава покрај Кусјака.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, то је 1870. било актуелно и у Аустро-Угарској у српском листу ,,Заставаˮ из Новог Сада. Нови Неготин би несумњиво био средиште источне Србије, међутим, путем листа Светозара Милетића апеловало се да истовремено постане неприкосновено пристаниште читаве Србије:

,,Србија би морала по своме положају и слободно пристаниште, бар за једно време у некој вароши на Дунаву имати, да јој трговина са светском трговином у додир дође. Београд ради Ђердапа неспособан је за слободно пристаниште, јер морско бродовље тако и тако у Београд допирати не би могло, зато би требало на доњем Дунаву нову варош установити, као што су на пример Руси Одесу установили и за слободно пристаниште прогласили.

Одеса је за време од 40 година варош од 140 000 житеља порасла, и руска је влада ради других вароши на Црном мору у Одеси слободно пристаниште укинула. Тако би могла и српска влада на доњем Дунаву варош основати и исту за слободно пристаниште прогласити, и та би варош за време од 10-15 година врло напредовала и тако би се трговина унапредила, и српски производи били би у свем свету познати.

И ту је бадава празне речи трошити. Има томе две године како се нешто у српским новинама о преносу Неготина на Дунаво писало, а то је све узалуд било, јер ко ће да покрене српског трговца из Неготина, да он своју кућу која 5000 гроша стоји напусти и нову на Дунаву прави? Та влада не би требала да у таковим приликама кога пита, требало би да изда закон, и одма ће се наћи људи, који ће онамо похитати и послове правити, а то би и Неготинце покренуло, те би они мало помало Неготин напустили и за Дунав се преселили, а не треба ни Неготин сасвим напустити, он би могао и надаље окружном вароши остати…ˮ

Лист ,,Заставаˮ, 16.10.1870.

Приобаље Новог Неготина, са плана архитекте Драгутина Милутиновића из 1868. године, приказано је у горњем делу илустрације. Испод је детаљ Ђенералштабне карте секције Неготин из 1894. године (простор Новог Неготина накнадно заокружен од стране аутора).

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.