Од почетка преображаја из омаленог села у рударски центар, Бор је привлачио људе који су истовремено градили ново пребивалиште и каријеру. Историјска личност тако је постао Фрања Шистек, Чех који је поставио темеље борског рударства. Ту се такође убрајају Французи и припадници других националности.

Мноштво је таквих учених људи. Током постојања југословенске државе, Бор је за рударске стручњаке од Триглава до Вардара представљао ,,рударску престоницуˮ. Након Другог светског рата, један од њих био је Франц Дровеник, геолог рођен 1915. у Љубљани.

Са запада Југославије, односно из Словеније, преко Старог Глога покрај Врања, доспео је на исток. Нови дом пронашао је у Бору, где се ишчекивала педесетогодишњица рудника. Тим поводом је објављена монографија ,,Бор 1903-1953ˮ са текстовима седам аутора и ликовним приказима још четири аутора.

Међу њима је инжењер Франц Дровеник, мештанин Бора до 1955. године, који је на фејсбук страници Упознајте Борски округ спомињан и као члан иницијативног одбора за отварање музеја. Поглавље ,,Развој рудника Борˮ завршио је освртом на рудно богатство:

,,У времену од 1904. до 1952. године закључно, Бор је дао укупно око 19 000 000 тона руде и 872 000 тона блистера. Рачунајући губитке у топионици и флотацији, у руди је било око 945 000 тона бакра, а просечан процент досад извађене руде још не прелази око 5 одсто.

Подаци о производњи злата нису сачувани, јер се то крило, а и непрочишћен блистер-бакар, све до 1938. године, кад је била завршена електролиза, одлазио је у иностранство. Ако узмемо да је блистер-бакар имао просечно само 45 грама злата по тони, онда излази да је Бор досад дао око 40 тона злата, што значи да би сама руда садржавала нешто преко два грама по тони, не рачунајући оно злато које је отишло у пиритни концентрат. Како се злато и сребро појављују у сразмери 1:3-4 из борског бакра добијено је и 120-140 тона сребра.

Светска производња бакра у послератним годинама кретала се од 2,5-2,8 милиона тона годишње, што значи да је Бор у том периоду давао 1,2-1,5% светске производње бакра, док је пре рата та бројка достизала око 2%.

Постојеће резерве руде за експлоатацију данас су двоструко веће од досад извађених, а количина бакра у тој руди приближно одговара досад извађеној количини. Према томе, резерве бакра у Бору досад су отприлике упола искоришћене.ˮ

Приказане разгледнице Бора, у издању Јована М. Марјановића, потичу из времена пре Првог светског рата.