Графичко дело са приказом најнизводнијег дела Ђердапске клисуре објављено је 1887. године на 71. страници другог од 24 тома енциклопедије ,,Аустроугарска монархија у речи и слициˮ, на немачком језику познатој и као ,,Престолонаследников рад (Kronprinzenwerk)ˮ. Томови енциклопедије публиковани су у периоду од 1886. до 1902. године.
Аутор графике је Едуард Пајтнер фон Лихтенфелс, истакнути аустријски сликар пејзажа, рођен 1833. у Бечу и преминуо 1913. у Берлину. Студирао је на Академији лепих уметности у Бечу, на којој је потом предавао пејзажно сликарство од 1872. до 1901. године. Поред тога што је Дунав био инспирација Едуарда Пајтнера фон Лихтенфелса, Ђердап је оновремено био веома значајан за Аустро-Угарску.
Јужна обала Ђердапске клисуре припадала је Србији, док су северну делиле Аустро-Угарска и Румунија, премда је највећи део, укључујући Оршаву, припадао Аустро-Угарској. Међутим, аустроугарски утицај на Ђердапу био је и већи. Дунав је сматран кичмом монархије, те је Аустро-Угарска имала главну улогу у овдашњим регулационим радовима 1889-1900.
Отуд, Ђердап је заступљен у опширној енциклопедији. Према истраживању историчара Милоша Петровића, на њој је радило 432 сарадника, међу којима принц престолонаследник Рудолф (1858-1889), син цара и краља Фрање Јосифа. Енциклопедија ,,Аустроугарска монархија у речи и слициˮ броји 12 596 страница са 4529 илустрација. Објављена је на два језика, немачком и мађарском. Мађарско издање исту графику има на 73. страници под називом ,,A dunai Vaskapuˮ.
На графици је приказан излаз из Ђердапа, његов најисточнији и најнизводинији део. Реч је о некада најопаснијем току Дунава, који је недуго након израде графике савладан Сипским каналом, а деценијама касније потопљен изградњом ХЕПС ,,Ђердап Iˮ. У првом плану су стене које су вириле из реке и онемогућавале пловидбу током ниског водостаја. Призор који је Ханс Кристијан Андерсен осликао речима ,,у запенушеној реци црне хриди пружају у ваздух своје прсте што дробеˮ – како је и раније цитирано на фејсбук страници Упознајте Борски округ.