Неготински Музеј Крајине, који је основан 1934. као први музеј у Тимочкој Крајини, баштини богату археолошку збирку. Бројни предмети из далеке прошлости, најпре са простора источне Србије, чине Музеј Крајине не само једним од старијих музеја у Србији, већ и изузетно значајним. Због своје историјске и уметничке вредности, велики део је представљен на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Будући да је овај простор имао важну улогу унутар Римског царства, знатан број предмета потиче из тог периода. Међу њима се издваја скулптура којој је указана част да се нађе на логоу Музеја Крајине. Многим музејима визуелни симбол инспирисан је неким од највреднијих експоната из њихових збирки.

Лого Народног музеја у Нишу приказује статуету Јупитера на престолу, док лого Музеја рударства и металургије у Бору садржи праисторијски жртвеник са стилизованом главом јелена који је пронађен на локалитету у Рудној Глави. Налик њима, лого Музеја Крајине заснован је на приказу статуе из 2. века која је пронађена на локалитету Егета, данашња Брза Паланка.

Мермерна статуа Јупитера Долихена на бику, висине 82 и дужине 66 центиметара, спада у овдашње највредније експонате из античког периода. Култ Јупитера Долихена био је током 2. и 3. века распрострањен широм Римског царства. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, на основу музејских археолошких збирки, овај култ имао је јак утицај на простор данашње источне Србије.

Археолошки музеј Ђердапа у Кладову такође баштини вредну скулптуру Јупитера Долихена са локалитета Диана. Сачувана је само глава божанства, за разлику од скулптуре са логоа Музеја Крајине која је сачувана највећим делом, изузев главе. Претпоставља се да је Јупитеру Долихену на локалитету Егета било посвећено светилиште, управо на месту где је пронађена статуа Јупитера Долихена на бику.

Глава статуе није сачувана, али јесте остатак композиције. Јупитер Долихен, традиционално одевен и огрнут хламидом, представљен је на бику коме левом руком забада сноп муња у главу. Испод стомака бика налази се ослонац са приказом орла. Постоље садржи натпис који у преводу на српски језик гласи: ,,Уз добру срећу Кастор Квинтов син постави Долихену радосноˮ.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.