Планина Мироч одвајкада је одисала мистиком и посебношћу, што је овековечено било и у народном певању. Најпре у епској песми ,,Марко Краљевић и вилаˮ, али је Мироч, као далека и тајанствена планина, са доласком романтизма у српску уметност током 19. века поново постао искра надахнућа српских сликара, књижевника и композитора.

Један од најчувенијих српских сликара, Паја Јовановић, угледавши се на епску народну песму, осликао је 1906. године Марка Краљевића и Милоша Обилића како јашу кроз густе шуме Мироча, док над њима лебди Вила Равијојла. О конкретној слици раније је било речи на фејсбук страници Упознајте Борски округ, када је ово вредно дело, које се чува у Народном музеју, такође и објављено.

Безмало у истом периоду, 1898. године Драгутин Илић, драматург и књижевник налик познатијем брату Војиславу, написао је драму у три чина ,,Женидба Милоша Обилићаˮ, која за место радње два чина има ову ђердапску планину, а за актере Марка Краљевића, Милоша Обилића, Вилу Равијојлу, Рељу Крилатића, врачару Марту и друга натприродна бића.

Понесен овом темом, Петар Коњовић, знаменити српски композитор класичне музике, компоновао је 1903. године своју прву оперу ,,Женидба Милошеваˮ управо на дело Драгутина Илића, чиме се у још једном значајном уметничком делу, овога пута и првенцу, нашао Мироч.

Премда се првом српском опером сматра опера ,,На уранкуˮ Станислава Биничког, чији је либрето написао Бранислав Нушић, треба напоменути да је она изведена крајем 1903. године, односно исте године када је настала Коњовићева опера. Према истраживању историчара Милоша Петровића, само су месеци и сплет догађаја спречили Мироч да се нађе у првој српској опери, јер је Коњовић своју оперу која се одиграва већим делом на овој планини такође понудио београдском Народном позоришту по завршетку.

Опера ,,Женидба Милошеваˮ своју премијеру доживела је касније, 1917. године, током Првог светског рата, у Загребу. Услед ратне цензуре за ту прилику морала је бити преименована у ,,Вилин веоˮ. Након рата враћен јој је стари назив, док је мистика планине Мироч наставила и даље да живи кроз њу.