Злот је по много чему истицан у историји овога краја. Као што је раније писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, године 1839. ту је отворена најстарија школа на територији данашњег града Бора, потом је 1869. постао прво село са читаоницом у Кнежевини Србији. Првобитну цркву добио је 1837. године, док је 1867. сазидана данашња, од чврстог материјала.

Бележио је знатан раст становника. Злот је на попису становништва 1910. године, према истраживању историчара Милоша Петровића, био четврто највеће место по броју настањених становника у Тимочкој Крајини, тада подељеној на Тимочки и Крајински округ, односно пето по броју присутних лица у тренутку пописа.

Злотски свештеници тих година почетком 20. века били су Мато Кривокапић, као први парох, и Велимир Прокић, као други. Имена свештеника остала су записана у изворима Тимочке епархије и оновременим шематизмима, међутим, име Мата Кривокапића записано је и у сведочанствима о ратним херојима.

Мато Кривокапић је рођен 1848. године у Трешњеву, у Црној Гори. Учествовао је у устанку против Османлија, познатом као ,,Невесињска пушкаˮ (1875-1878), и Српско-бугарском рату (1885). Пре доласка у Злот, службовао је такође у Поповици, Велесници, Мајданпеку и Михајловцу. Јуна 1902. године постао је свештеник у Злоту. Деценију потом, иако позних година, добровољно је учествовао у Првом и Другом балканском рату (1912-1913), истакавши се у борбама код Белградчика.

О злотском свештенику писало се у Београду, у уредништву листа ,,Балкански рат у слици и речиˮ. Први број изашао је у току Првог балканског рата, али је издавање настављено након оба балканска рата. У 33. броју, објављеном 6. октобра 1913. по старом календару, посведечно је јунаштво Мата Кривокапића.

Свештеник Мато Кривокапић био је један од малобројних наведених појединаца. За исказану храброст такође је одликован ,,Златном медаљом Милоша Обилићаˮ. Храброст, међутим, није ту завршена. Злотски ,,примерни народни пастирˮ, како је именован у приказаном чланку, потом је отишао добровољно у Први светски рат.

Крај овога рата није доживео. Према подацима Споменице Тимочке епархије из 1934. године, погинуо је као војни свештеник 6. новембра по старом, то јест, 19. новембра 1914. по новом календару, током Колубарске битке.

У илустрацији, поред исечка споменутог чланка, у доњем делу приказан центар Злота према цртежу Феликса Каница.