Млада и још увек несамостална Кнежевина Србија половином 19. века спадала је у мали број земаља које су имале редовна мерења температуре ваздуха и развијену мрежу метеоролошких станица. Године 1855. професор Владимир Јакшић иницирао је отварање двадесет метеоролошких станица, од којих су се две налазиле у Тимочкој Крајини. Биле су то метеоролошке станице у Неготину и Мајданпеку.

У Неготину је осматрања вршио управитељ гимназије Ћира Мирковић, док је у Мајданпеку то чинио Максимилијан Хантен, рударски геометар. Са обзиром на то да је Хантен бележио температуру ваздуха сваког пуног сата од 6 ујутру до 23 увече, претпоставља се да је Мајданпек тада имао најпотпуније осматрање температуре ваздуха у целој Европи.

Треба додати да је мерења у Шапцу вршио Стеван Мачај, према истраживању историчара Милоша Петровића, у то време шабачки лекар, а касније лекар Црноречког округа који је оставио велики печат у историји Брестовачке бање, најпре као први бањски лекар и аутор монографије о њој, те је раније спомињан на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Када је реч о самим временским приликама, након почетних осматрања широм земље, Владимир Јакшић, несумњиво утемељивач метеорологије у Србији, забележио је: ,,Лозница, која је под утицајем топлих југозападних ветрова, има најблажи месец децембар, а Мајданпек најоштрији, јер је и најузвишенијиˮ.

Како је Мајданпек имао најпотпунија мерења, тако су о њему доступни издашни метеоролошки подаци из тог периода. Између осталог, у Мајданпеку је измерена и највиша релативна влажност од 11 насеља у којима је она мерена крајем 1856. године.

У наредним годинама обустављена су мерења у Мајданпеку и Неготину, као и у половини других насеља. Међутим, подаци из 1862. године говоре о десет мерних станица у Србији, од којих је једна била у Тимочкој Крајини, смештена у Кладову. Мерења је вршио учитељ Сава Марковић.

Највећи део датих података изнео је метеоролог Слободан Плазинић у делу ,,Из историје српске метеорологијеˮ, објављеном 2012. године поводом 165 година од почетка метеоролошких мерења у Србији и 125 година од оснивања Метеоролошке опсерваторије, уз допуне историчара Милоша Петровића на основу оновремених државописа.