Жртве бораца из устанака и ратова за слободу обележиле су историју Србије. Истоветно, иза борилишта је јуначки истрајало цивилно становништво као покретач снаге и обнове. Често је на фејсбук страници Упознајте Борски округ наглашавана важност Борског рудника током оба светска рата. Драгоцени стуб привреде није се препуштао супарничкој страни, те je рудник приликом напуштања истовремено и уништаван.
Отуд, потискивање окупатора је претходило подједнако важним пожртвовањима радника. Безмало пола године је протекло од ослобођења Бора у Другом светском рату 3. октобра 1944. до оживљавања Борског рудника 11. марта 1945. године. Јуначка дела борских радника истицала је и штампа:
,,Знајући важност Борског рудника, Немци су при свом бекству из Бора предузели све да униште рудник и постројења. Читав рудник и све зграде биле су миниране. Али брзо напредовање Црвене армије и наше војске, те акције борских радника осујетиле су умногоме немачке зликовачке планове. Радници су склањали и посакривали поједине делове машина из фабрике, јер су Немци демонтирали машине и спремали се да их одвуку или униште. Радници су често стављајући на коцку и своје животе, скидали жице преко којих су Немци требали да упале мине. Радници су били свесни шта значи Борски рудник за нову народну државу, па су све предузимали да спасу то наше драгоцено народно добро. Машински бравар Божидар Митић сам је спасао и сачувао осам нових аутоматских пумпи за убризгавање уља и други материјал од непроцењиве вредности.
Немци су били спречени брзином напредовања Ослободилачке војске да изврше систематско уништење Борског рудника и његових постројења. Немцима је, међутим, ипак успело да униште делове машина, већи број радионица и да са собом понесу делове електричне централе итд. Немци су окна рудника напунили водом. Рудник и цело предузеће били су онеспособљени за рад.
Одмах по ослобођењу радници су се почели враћати на посао и често су на своју личну иницијативу почињали рад на обнови предузећа. Великим пожртвовањем и напорима рудари су спасли рудник од потпуног потапања, при чему су често радили сатима стојећи до појаса у води. И ударници с Црног Врха, који су обарали и секли дебла за рудник и омладинци ударних чета који су раскрчивали рушевине, допринели су брзом оспособљавању Борског предузећа. Наскоро је и ливница била стављена у погон. А тада је отпочео рад на оспособљавању топионице. Запреке су често изгледале несавладиве. Али, упорни рад и стваралачка сарадња радника, чиновника, инжењера и управе предузећа савладали су све тешкоће…ˮ
Дневни лист ,,Борбаˮ, 14.3.1945.