Почевши од 1903. године па до краја 20. века, Бор је непрекидно растао. Тако се и пре Другог светског рата издвојио као просперитетно место и привредни центар. Тема честа на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Међутим, иако се по становништву и инфраструктури брзо мењао, административно није.

Године 1931. Бор је имао 4749 житеља и био један од центара развоја, производивши тридесетих година и до милион тона руде годишње, према подацима инжењера Франца Дровеника у монографији поводом педесетогодишњице рудника. Ипак, још увек није био срез, иако су седиште среза била нека знатно мања места, попут оближњег Салаша.

Преокрет је уследио након Другог светског рата. Година 1947. донела је поделу на срезове и градове. Срезови су оквирно били на нивоу данашњих општина, док су градови наличили данашњим градовима. Тиме су урбани центри издвојени од мањих градских насеља. На територији Србије, укључујући обе покрајине, била су 34 града. Међу њима и Бор.

Реч је о статусу града, а не градског насеља као што су Кладово, Доњи Милановац, Брза Паланка или Мајданпек. Статусом града у Тимочкој Крајини овенчани су само Бор, Зајечар и Неготин. Бор је званично статус стекао 30. маја 1947. године. Уједно, издвајањем од среза Зајечарског и прикључењем још три села из Бољевачког и Крајинског настао је срез Борски.

Годину дана потом, 1948. завршен је први послератни попис становништва. Бор је приказан и као град, и као срез. Град је бројао 10 823 житеља, док је срез 22 046 (не рачунајући град). Убрзо је уследио нови попис 1953. године. Бор је, према истраживању историчара Милоша Петровића, увећан за 3421 житеља, што је више од 30% за тек пет година. Просечно је годишње постајао већи за 684 нових Борана.

Од 34 града у Србији 1948. године, Бор је био многољуднији од Неготина, Прокупља, Светозарева (Јагодине), Параћина и Ужица. Пет година потом, Бор је престигао и Врање, Нови Пазар и Пирот, те се безмало изједначио са Зајечаром, под чијом је среском управом био раније. Суседни Зајечар је 1953. имао 14 489 становника, а Бор 14 244.

Новим изменама је већина дотадашњих градова остала без тог статуса. Поновно додељивање статуса града започето је 2007. године, тако да их је данас у Србији 28 (без Београда који има посебан статус). Бор је изнова проглашен градом 2018. године.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.