Карта аутора Џона Дауера и В. М. Хигинса, названа ,,Турска у Европиˮ, објављена је у Лондону и Единбургу 1832. године као део ,,Атласа Земљеˮ, у преводу са енглеског језика. Карта приказује простор од Босне и Херцеговине на западу до Црног мора на истоку и од Молдавије на северу до Крита на југу, односно европски део Османског царства.
Србија, предвођена кнезом Милошем Обреновићем, била је аутономна кнежевина унутар Османског царства. Дати приказ је увеличани део источне Србије, премда је источна граница Кнежевине Србије постала оваква заправо 1833. године. Пре тога, од овдашњих области само је Пореч био део Кнежевине Србије, док су Црна Река и Крајина са Кључем били део Видинског санџака.
Оно што издваја ову карту од других објављених на фејсбук страници Упознајте Борски округ, јесу насеља која су уцртана. Са територије данашњег округа то су само два: Голубиње (Golubinge) и Танда (Tanda).
Голубиње није спадало у највећа овдашња насеља, али јесте у знаменитија. Неретко је спомињано у турским изворима као ,,Гегерџинликˮ. Године 1808. било је место преговарања српских устаника и руског дипломате Константина Родофиникина са турским делегатима, о чему је раније писано. На првом попису Кнежевине Србије 1834. године имало је 320 становника.
Танда је планинско село на југу Пореча. Након Другог светског рата припала је новоствореном Борском срезу, пре тога је и административно била део Поречког среза са седиштем у Доњем Милановцу. Године 1834. имала је 319 становника, идентично попису 2011. године. Иако је реч о невеликом насељу скривеном од главних саобраћајница, Танда је уцртана као један од неколицине топонима.
Северно од Дунава уочљива је ,,Тополница (Topolniz)ˮ, назив који носи село такође у Поречу. Међутим, није грешка. У данашњој Румунији немали број топонима носи назив словенског порекла. Румунски град Дробета-Турну Северин, који је уједно најближи град Кладову, у суседству има две Тополнице. Једна је река која се улива у Дунав источно од града, док се узводно уз њу и северно од града налази манастир Тополница, који је, према истраживању историчара Милоша Петровића, заправо уцртан на карти.
Иако топоним ,,Brestieˮ асоцира на Брестовац, реч је о Бродици, неретко уцртаваној под тим именом. Остала видљива места су Ресавица, Ћуприја и Гургусовац (Књажевац) унутар Србије, потом Белоградчик, Видин, Арчар и Лом у Видинском санџаку, те Чернеци и Груја у Влашкој.