Пописи становништва наизглед не делују као богат историјски извор, али се из њих може протумачити много тога. Један су од најчешће коришћених на фејсбук страници Упознајте Борски округ. За овај крај су нарочито важни због необичних промена у овдашњој локалној историји.
Обрађени су готово сви пописи наше државе, од првог који је 1834. спровела Кнежевина Србија до пописа 2011. године који је спровела Република Србија. Посведочили су како су поједина велика насеља постала омања села, али и омања села постала многољуднија градска насеља.
Пописи 20. века забележили су и број домаћинстава. Општи раст је приметан до шездесетих година, док су градска насеља расла још три деценије потом. Према истраживању историчара Милоша Петровића, на попису 1961. са територије данашњег округа највећа насеља била су:
Бор (18 496), Неготин (8635), Злот (5538), Јабуковац (4491), Мајданпек (3746), Уровица (3604). Рудна Глава (3215), Кобишница (2915), Кривељ (2858), Радујевац (2767), Шарбановац (2758), Буковче (2702), Кладово (2683), Брестовац (2670) и Доњи Милановац (2669).
Уколико се бројеви становника поделе са бројем домаћинстава, што најчешће представља једну породицу, оквирно се може одредити колико их је чланова чинило. Највеће породице биле су сеоске, док су од издвојених 15 насеља управо она градска имала просечно најмање чланова:
1. Кобишница (4,85)
2. Буковче (4,69)
3. Рудна Глава (4,52)
4. Радујевац (4,39)
5. Шарбановац (4,38)
6. Уровица (4,36)
7. Брестовац (4,20)
8. Злот (4,07)
9. Кривељ (3,97)
10. Јабуковац (3,79)
11. Доњи Милановац (3,40)
12. Мајданпек (3,36)
13. Кладово (3,32)
14. Неготин (3,00)
15. Бор (2,66)
Уочљиво је да је у пољопривредно оријентисаној Кобишници просечно породицу чинило безмало 5 чланова, док је у урбанизованом и индустријском Бору било мање од 3. Тип насеља је до тих година несумњиво утицао на величину породице. Ипак, пола века касније, на попису 2011. Кобишница је, са 1154 становника на 852 домаћинства, спала на мање од 2 члана (просечно 1,35).
Средишња фотографија у илустрацији, снимљена 1947. године, и крајње лева, на којој је фотографисано дете у колевци 1948. године, део су збирке Музеја у Мајданпеку. Крајње десна, на којој су човек и дете са псом, исечак је веће фотографије снимљене 1950. током радова на одводњавању Јасеничке реке, из збирке Историјског архива Неготин.