До 30. августа 1960. године, када су на изломљене керамичке посуде наишли археолог Обрад Кујовић и апсолвент архитектуре Ивица Костић, Ђердап је најпре био познат по археолошким локалитетима из времена Римског царства. Путем наговештаја богате праисторије овога краја, археолог Драгослав Срејовић потом је откривао до 16. августа 1967. о чему је заправо реч.
Тога дана, захваљујући локалитету западно од ушћа Бољетинске реке у Дунав, Ђердапска клисура је постала позната и као дом јединствене праисторијске културе. О значају овог мезолитског и неолитског локалитета, интензивно насељаваног од половине седмог миленијума пре нове ере, више је пута писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Ипак, реч је о неисцрпној теми.
Култура Лепенског Вира била је на разним пољима пионир у Европи. Једно од њих била је толеранција. Праисторијску Европу запљуснуо је талас миграција са простора данашњег Блиског истока. Новопридошли људи променили су ток праисторије и означили период неолита на континенту. Међутим, због другачијег начина живота и другачијег физичког изгледа, постојећи живаљ није их олако прихватао.
Истраживања на читавом простору од Пиринејског полуострва до Урала, показују да су придошлице први пут биле прихваћене од локалног становништва управо у Ђердапској клисури. Новопридошли људи били су превасходно сточари, за разлику од локалног живља Ђердапа који се бавио рибарством. Према речима археолога Андреја Старовића, упркос тој и осталим наведеним разликама, придошлице су убрзо биле прихваћене.
Материјални докази посведочени су сачуваним гробовима дуж Ђердапа, од Падине до Хајдучке воденице. Различити начини сахрањивања, према тој тези, говоре да је локално становништво сахрањивано у опруженом ставу на леђима, окренуто у правцу тока Дунава, док су придошлице сахрањиване у згрченом положају. Поред јасних културолошких разлика, сахрањивани су на истоме месту, једни до других. Истраживања такође говоре о мешовитим браковима.
За илустрацију коришћене фотографија локалитета Лепенски Вир из 1968. године, део збирке Народног музеја, и слика Ђованија Каселија са мотивом праисторијског Лепенског Вира из 1973. године, уз скулптуру Прародитељке.
Инспирација за објаву потекла је из 74. издања подкаста ,,Агеластˮ, аутора Галеба Никачевића, чији је гост био споменути археолог и кустос Народног музеја Андреј Старовић. Епизоду је могуће одслушати на јутјубу или некој од подкаст платформи.
Уз препоруку, лично хвала подкасту ,,Агеластˮ,
Милош Р. Петровић