Године 1979. Мајданпек је био једно од најбрже растућих места у Југославији. Растао је популационо, на попису становништва 1971. бројао је 8065 становника, док је до следећег пописа 1981. нарастао на 9489. Али је растао и на друге начине, између осталог, привредно и медијски.

Разнолики раст и развој осликава насловна страна некадашњих локалних новина. Биле су то ,,Мајданпечке новине”, један од мајданпечких медија основан 1974. године. Мајданпек је седамдесетих година 20. века спадао у малобројна места са више локалних медија. Пре новина, 1972. године настао је Радио Мајданпек.

Истовремено, расла је привреда општине Мајданпек. Подстакнуто развојем Рудника бакра Мајданпек и целокупног Рударско-топионичарског басена Бор, створена су велика привредна имена о којима се неретко пише на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Широм општине подигнуте су фабрике почевши од 1970. године када је почела са радом Златара Мајданпек, потом Мегапласта (1973) и ФЕП-а (1976), до 1979. када је отворена Фабрика бакарних цеви.

У петак 18. маја 1979. године, према истраживању историчара Милоша Петровића, на насловној страни Мајданпечких новина осванула је вест о три дана раније отвореном ,,највећем објекту прерађивачке индустрије у РТБ Бор”. Фабрика једноставног имена ,,Фабрика бакарних цеви”, смештена између Мајданпека и Дебелог Луга, пуштена је 15. маја у редовну производњу са 390 запослених радника у том тренутку.

Свечаности су присуствовале бројне званице, међу којима: председник пословне заједнице ,,Југобакар” Душко Јовановић, председник пословодног одбора РТБ Бор Ђура Савовић, председник пословодног одбора Рудника бакра Мајданпек Љубиша Вагнер, председник Скупштине општине Мајданпек Сава Лазаревић, потпредседник Привредне коморе Србије Рајко Ђоковић, председник Привредне коморе Зајечар Драган Стојановић и други.

Мајданпечке новине пренеле су на насловној страни речи Душка Јовановића који је, између осталог, навео:

,,Изградњом нове ливнице бакра и бакарних легура у Бору и Фабрике бакарних цеви у Мајданпеку, створени су основни услови за производњу и даљу финализацију бакарних цеви, за повећање извоза и повећање домаће потрошње бакарних цеви, што ће омогућити да се повећају ефекти, подигне степен прерарде и економске валоризације бакра у целини, повећа доходак, материјална основа удруженог рада, стандард радника и отварају нова радна места – рекао је Јовановић.”

Лист ,,Мајданпечке новине”, 18.5.1979.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.