Раст Мајданпека од 1961. године несумњиво је један од најбржих раста у историји свих српских вароши, али темељ томе, иако је било дисконтинуитета, може се тражити више од једног столећа раније. Мада се период од 1848. године сматра веома важним за изградњу рудника и целокупног мајданпечког предузећа, често се занемарује да управо тада настају и бројни стамбени објекти.

Као и век касније, током 60-их година 20. века, али и век раније, током аустријског управљања Мајданпеком између 1718. и 1739. године, долина Малог Пека је средином 19. века изграђивана готово у једном потезу. Простор Кнежевине Србије до тада није видео тако масовно подизање неке вароши, иако је реч о територији на којој рушења и подизања насеобина нису била страна.

Почев од 1849, за 8 и по година на простору Мајданпека подигнуто је око 400 стамбених објеката, груписаних у осам насеља. Најзначајније међу њима било је оно на месту ширег центра савременог Мајданпека, док су остала била смештена на Рајковој реци, Грабови, у Дебелом Лугу, код Самокова, код велике топионице гвожђа и доње и горње топионице бакра.

Треба напоменути да, иако је век и по раније на том простору постојало аустријско насеље, од њега готово да није остало ништа, сем неколико рушевина. Овакво стање забележено је у неколико путописа, аутор једног таквог је и Ото фон Пирх који је 1829. путовао Србијом, о чему је раније било писано на страници Упознајте Борски округ, а који је на месту Мајданпека затекао насељеног једног јединог сељанина.

Дакле, изградња Мајданпека у 1849. години почела је ни од чега. Према записима другог управника тадашњег мајданпечког рудника, Јозефа Абела, са пролећа те године под Старицом је било тек неколико оскудних влашких колиба. Такође, први управник рудника Василије Божић године 1857. у једном документу подсећао се првих радова започетих осам година раније у Мајданпеку:

,,На конац овога одговора примећава долуподписани, да године 1849. овде у Мајдан-Пеку ни куће јоште било није, а камо ли каква магацина. Ако је пак нужда и потреба нека и зактевала, да се алат и реквизите по потреби негде склоне, то је се морало по планинама и буџинама склањати”.

Горња фотографија: некадашње куће на простору центра Мајданпека, 1957.
Испод: мајданпечко предузеће према илустрацији Феликса Каница, 1861.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.