Милош Петровић
На данашњи дан, 30.11.1963, Владе Југославије и Румуније потписале су у Београду ,,Конвенцију о експлоатацији хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап на реци Дунавˮ, која је потом ратификована 17.6.1964. у парламенту СФРЈ и која ће заувек променити изглед Ђердапа и животе његових житеља, првобитно од Голупца до Кладова, а потом и до Кусјака. Истовремено потписана је и ратификована ,,Конвенција о изради пројекта за изградњу система Ђердап на реци Дунавˮ.

Пројекат је предвидео почетак радова средином 1964. године, пуштање у погон са котом успора по два агрегата на свакој страни 1970. и целокупно пуштање у погон са нормалном котом успора 1971. године. Урбанистичко уређење и просторно планирање, усвојено 28.12.1963, зарад потреба ХЕПС ,,Ђердап” одредило је 20 хектара за изградњу станова и зелених површина у Кладову, између Дунава и улица 22. септембра, 7. јула и новоиспланиране паралелне са улицом Милорада Брујића. Приобални део између Дунавске улице и Дунава предвиђен је за зелени појас, изградњу хотела и путничког пристаништа, како је потом и остварено.

Израда загата ради преграђивања Дунава започела је 2.7.1964. године, као и 22 дана потом изградња 16 четвороспратних зграда са 500 станова у Кладову. Треба напоменути да је Кладово изградњом овог гиганта број становника готово утростручило. Тако је по попису становништва из 1961. године имало 2683 становика, да би се до следећег пописа 1971. године тај број попео до 6957 становника.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.