Пре 49 година, 16.5.1972. званично је пуштен у рад хидроенергетски и пловидбени систем ,,Ђердап – Portile de fier”. Трећи по величини такав објекат у Европи и највећи европски ван граница СССР-а.

Свечаност је започета у 11 часова сусретом румунског и југословенског председника, Николаја Чаушескуа и Јосипа Броза Тита, са супругама Еленом и Јованком, на средини ,,гигантске бране”. Откривена је двојезична спомен-плоча, одржани су говори и додељена одликовања. Поред румунских и југословенских званица, присуствовале су и владине делегације из држава чланица Дунавске комисије.

Тиме су радови, започети 7.9.1964. године, званично завршени, а са њима и део историје Ђердапа који је сезао у римско доба и пионирске подухвате на Сипском каналу. Оставивши заувек поједине особености иза себе, Ђердапска клисура је попримила неко ново обличје.

Изградња ХЕПС ,,Ђердап” несумњиво спада у овдашње ,,историјске прекретнице”, како су на фејсбук страници Упознајте Борски округ названи поједини догађаји из прошлости. Уколико се говори о друштвеној осетљивости, настанак ђердапског хидроенеретско-пловидбеног система је најосетљивија таква прекретница.

Велики грађевински подухват неспорно је позитивно утицао на енергетску моћ државе и пловидбу Дунавом, као и на развој једног дела овога краја. Са друге стране, у потпуности је променио читав један крајолик и заувек избрисао домове, приобаље и културно наслеђе.

Премда је аутор ове фејсбук странице историчар из места које је потопљено, уз тежњу ка објективности, немогуће је не споменути утицај на тадашње житеље Добре, Доњег Милановца, Мосне, Голубиња, Текије и Сипа, који су доживели до тада невиђену промену на овим просторима.

Потребно је споменути и градитеље који су савладали моћни Дунав. Према истраживању историчара Милоша Петровића, на почасним местима крај спомен-плоче стајали су: Франц Блај и Момир Јовановић, као представници југословенских градитеља, и Васиљ Георгију и Константин Вајаши, као представници румунских. Уз исказану част и захвалност, током свечаности је такође одата пошта немалом броју страдалих током изградње.

Тог 16. маја 1972. године званично је завршена велика историјска прекретница, али су у погледу животне средине и енергетике промене настављене, кретајући се различитим правцима, од негативних до позитивних крајности.

За илустрацију коришћени чланак објављен у Политици 16.5.1972. и фотографија са свечаности, део збирке Библиотеке ,,Центар за културу” Кладово.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.