Пре 69 година, 7.7.1952. др Милан Глигоријевић, Боривоје Ломбауер и Јарослав Манојловић иницирали су прву манифестациону утакмицу између ,,Мршавих” и ,,Дебелих” у Доњем Милановцу. Покровитељ необичне утакмице био је и остао фудбалски клуб Пореч, односно ветарани плаво-белих. Популарни сусрет одржава се једном годишње и иза себе има дугу традицију.

Почевши од 1952, утакмице су одиграване сваке године, изузев 1970, 1971. и 1972. године, услед потапања и изградње новог Доњег Милановца. Од поменуте године и тадашњег Дана устанка народа Србије много тога се променило, нарочито у овој пресељеној ђердапској вароши, али су правила остала иста. Односно оно најважније. Једну екипу чине играчи лакши од 59 кг, а другу тежи од 84 кг.

Циљ манифестације је на првом месту разонода, не само играча, већ и публике, док је резултат у другом плану. Тако се, поред лопте, на терену могао пронаћи и неки не баш фудбалски предмет, попут печеног пилета. Међутим, иако подсећа више на представу него на истински меч, позорница је она права, фудбалска, а то је стадион на коме игра ФК Пореч.

Није реч о јединој таквој манифестацији у Србији, али јесте о једној од најстаријих која је преживела највећа искушења. Започета је у равној подунавској варошици која је потом нестала, али је манифестација живот наставила четири километра даље у новосагређној брдовитој варошици на обали вештачког језера. Разлика у километрима и надморској висини није спречила чување веселог духа Доњег Милановца, како старог, тако и новог.

За илустрацију коришћене карикатуре Чедице Адамовића и Стеве Јелића, као представника обе екипе, које је израдио карикатуриста Милорад Миленковић на иницијативу Велимира Шешума, док је у позадини прерађена слика ,,Игралиште”, раније објављена на фејсбук страници Упознајте Борски округ, дело Сретена Ђорђевића којим је сачувао од заборава потопљени терен ФК Пореч. Илустрацију израдио аутор и историчар Милош Петровић, који је одрастао бодрећи старије комшије, рођаке и познанике на овим мечевима.