По наредби Сулејмана Величанственог, најзнаменитијег султана, и под будним оком Бали-бега Малкочоглуа, успешног паше, на римским рушевинама и рушевинама средњовековног Новиграда 1524. године подигнут је Фетислам. Подунавска тврђава којој је називом предодређена историјска улога.

Како је одвећ спомињано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, једно тумачење имена ,,Фетисламˮ преводи га као ,,Заштита исламаˮ или ,,Бедем исламаˮ. Друго истиче значење ,,Победа исламаˮ или ,,Капија исламаˮ. Више је тумачења, али свако осликава значај у очима Османског царства, које се тих година простирало на три континента.

Изузев упада чета влашког кнеза Михаја Храброг 1596. и 1598. године, те превртљивих освајања током аустријско-турских ратова 1688/89. и 1789. године, Фетислам је представљао упориште које је губљено тек када се губи читава област или уколико се преда. Обриси моћне тврђаве који се данас виде у Кладову наличе Фетисламу из 19. века. О тадашњој моћи говори чињеница да у том веку ниједном није освојен, иако је три пута прелазио у туђе руке.

Током 1809. и 1810. године, када су српски устаници били ојачани руским трупама, као ретко упориште Османског царства у Србији одолевао је истрајним нападима. Губици на другим пољима приморали су Османлије да неосвојиви Фетислам предају Србима. Три године касније, уследио је сличан обрт.

Због пораза Срба на другим пољима, током слома Првог српског устанка 1813. године, војвода Живко Константиновић предао је Фетислам Османлијама. Обновљен 1818. године, Фетислам је опстајао деценијама потом као стуб Османског царства, иако су Кладово и околина од 1833. били део Кнежевине Србије. Коначно, 26. априла 1867. по новом календару, предат је Кнежевини Србији, оставши још једном неосвојен.

Београдска тврђава и Фетислам издвајали су се међу шест тврђава које су Османлије држале до друге владавине кнеза Михаила Обреновића. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, оновремени посланик у Цариграду Јован Ристић посведочио је у записцима, публикованим почетком 1882. у часопису ,,Отаџбинаˮ, да се велики везир Мехмед Рушди-паша, уз претњу анатемом, изричито противио напуштању два града. Били су то Београд или Дар-ул-Џихад (,,Дом светог ратаˮ) и кладовски Фетислам (,,Победа исламаˮ).

У илустрацији: Фетислам на разгледници из међуратног периода и раније објављеној литографији из 1821. године, уз детаљ раније објављене карте Јохана Баптиста Хомана из 1716. године.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.