Пре 83 године, 13.8.1938. у Кладову је ударен камен темељац једном од најрепрезентативнијих административних здања у источној Србији, данашњој згради Општине Кладово, тада згради Среза Кључког. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, та вест није промакла ни реномираним новинама Краљевине Југославије какво је било ,,Времеˮ које је пренело:

,,Кладово, 13 августа – Данас у 10 часова ударен је камен темељац за нову државну зграду у којој ће бити сва државна надлештва у Кладову.

Полагању камена темељца присуствовали су сви шефови државних надлештава као и многи виђени грађани. Зграда ће бити на два спрата и моћи ће да прими сва надлештва.

Заузимањем г. др Љутице Димитријевића, народног посланика за Срез кључки, одобрен је од стране Моравске бановине кредит од 1,400.000 динара за ове радове. Радове на овој грађевини изводи предузимач г. Васецки из Неготина, а надзорни инжењер је г. Шомла, шеф Техничког одељка.

После завршене свечаности гостима је приређена мала закуска док је радницима дат обилан ручак.ˮ

Као подунавска варош окружена равничарским Кључем и планинским Ђердапом, Кладово се од првих појава разгледница у Србији сврставало у она места која имају велике дилеме када треба да одаберу прави визуелни мотив који ће их представљати. Поред Дунава, оближње Ђердапске клисуре, али и историјских здања као што је тврђава Фетислам, своје место на разгледницама убрзо је нашла и ,,зграда свих државних надлештаваˮ.

Десно од исечка новинског чланка, у илустрацији је управо разгледница из 1940. године која Кладово представља овим тада новим административним здањем које одише модернизмом налик здањима подизаним у највећим градовима Краљевине Југославије. Склад Кладова са зградом његовог административног седишта одржан је до данашњих дана захваљујући месту на коме је подитнута.

Данашња улица Краља Александра, у којој се налази, оправдано се сматра старом чаршијом Кладова. Уз преостале старе грађевине и калдрмисану пешачку зону, данашња зграда Општине чува сећање на Кладово из времена пре Другог светског рата.

Приказани новински чланак објављен је у ,,Временуˮ 14.8.1938. године.