Пре 77 година, 22.9.1944. Кладово са оближњим селима ослобођено је од немачке окупације у Другом светском рату. У ноћним сатима тог 22. септембра, по наредби совјетског маршала Родиона Јаковљевича Малиновског, команданта Другог украјинског фронта, трупе 75. стрељачког корпуса прешле су Дунав из Румуније и ступиле на тло Кључа.

Убрзо је ослобођен знатан број кључких насеља, попут Вајуге у којој је 1985. године подигнут велелепни споменик у знак сећања на искрцавање совјетских трупа, али и Кладово. Ипак, Кључки срез није био у целости ослобођен, нити умирен. Истовремено се са његове ђердапске обале одвијао немачки противнапад на оближњу Оршаву.

Управо је из Оршаве потекао први напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, самим тим и Кључки срез, у ноћи између 5. и 6. априла 1941. године, о чему је раније писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Овога пута су немачке снаге морале да обуставе напад у супротном правцу, односно на Оршаву. Одлучне борбе у остатку данашње општине Кладово настављене су на линији Сип-Брза Паланка.

Даљи продор Црвене армије, која је била потпомогнута снагама 14. српског корпуса НОВЈ, настављен је ка југу, те се талас ослобођења источне Србије ширио са простора у коме је и почео Други светски рат у овоме крају и Југославији – из правца Кључког среза, односно данашње општине Кладово.

Овај датум је до 2002. године прослављан као Дан општине Кладово, након чега је за Дан општине изабран датум једног ранијег ослобођења, 26. април 1867. по грегоријанском календару, када је османска посада заувек напустила кладовску тврђаву Фетислам. Датум који се такође сваке године обележава на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

У горњем делу илустрације приказана група пилота Црвене армије фотографисана у Кладову (из збирке Народног музеја у Зајечару), док је у доњем делу поглед на Кладово са Дунава, детаљ са разгледнице из времена пре Другог светског рата.