Пре нешто више од месец дана на фејсбук страници Упознајте Борски округ објављен је текст о пивницама крај Оштреља које су постојале на месту данашњег флотацијског јаловишта. Рударски крајолик некада је био познат по пивницама, то потврђује Ђенералштабна карта Краљевине Србије из 1894. године на којој су уцртане.

Исти текст пропраћен је детаљем са карте секције Зајечар која је обухватила околину Оштреља, а која је једна од 94 секције Ђенералштабне карте Краљевине Србије. Споменуто је да су крај Бора такође постојале пивнице, односно пимнице – како се чешће називају у источној Србији. Оне на карти нису уцртане, премда разлог није то што су биле мање познате.

Спомињу их писани извори, али се сећање о њима чувало и када је Бор већ био познато рударско место, те их наводи Споменица Тимочке епархије 1834-1934, публикована три деценије након формирања Француског друштва Борских рудника. За разлику од извора из 19. века, она спомиње и како су нестале.

Према истраживањима историчара Милоша Петровића, ту се крије разлог зашто нису и оне уцртане на Ђенералштабној карти Краљевине Србије. Подаци Тимочке епархије наводе да су борске пивнице растурене и пренете у село око 1892. године. Као што је наведено, карта је публикована касније, 1894. године.

Борске пивнице се отуд нису нашле на споменутој карти, међутим, Тимочка епархија је сачувала податак о томе где су се налазиле. Према сећањима оновремено старијих људи, било их је око четрдесет на простору на коме је касније подигнута црква Светог Ђорђа.

Како је Споменица Тимочке епархије 1834-1934 публикована 1934. године, реч је о старој цркви Светог Ђорђа која је 1939. премештена у Брестовац због ширења рудника. Прецизније, налазила се на месту данашњег старог борског копа. Старе панорамске фотографије Бора које у истом кадру имају Француску касину (данашњи Технички факултет) и стару цркву дочаравају нам где су постојале пивнице пре 1892. године.

Приказана фотографија настала је 1930-их, када је Бор истовремено имао Француску касину (подигнуту 1928. године) и стару цркву (премештену 1939. у Брестовац), али и болницу (подигнуту 1933. и видљиву иза Француске касине). Фотографија је део збирке немачког геолога и минералога Гинтера Грундмана.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.