Пре 175 година, на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, који се по грегоријанском календару прославља на данашњи дан, 1846. године званично је основано Читалиште у Неготину. По јулијанском календару било је то 18.10.1846, док је иницијативу за оснивање крајем претходног месеца, 29. септембра, покренуо епископ тимочки Доситеј Новаковић.
Неготин је сврстан у мали број градова који су имали читалиштe, уз Београд, Смедерево, Ужице, Крагујевац и Пожаревац. Свих шест градова, укључујући Неготин, основали су читалишта исте 1846. године. Неготинска Крајина тиме је предњачила над многим крајевима Кнежевине Србије и ишла у корак са престоницом.
Велика заслуга за отварање ,,Читалишта Неготинског” припада споменутом епископу Доситеју Новаковићу, првом епископу Тимочке епархије који је од 1834. до 1854. службовао у Неготину као тадашњем епархијском седишту. На основу истраживања историчара Милоша Петровића, раније је на фејсбук страници Упознајте Борски округ објављен текст о томе како је Крајинско окружје 1853/54. године, после многољуднијег Пожаревачког окружја, имало највише ђака у Србији.
Несумњиво, Неготинска Крајина и Крајинско окружје представљали су средином 19. века један од светионика српске писмености. Свега годину дана по отварању Читалишта у Неготину, 1847. године отворено је издвојено одељење у Радујевцу. Упркос потешкоћама и краткотрајним прекидима, Неготинци и Крајинци чували су свој светионик писмености.
Године 1909. указом краља Петра I Карађорђевића из Читалишта је рођена Библиотека. Неготинска библиотека, која од 2006. године носи назив Народна библиотека ,,Доситеј Новаковић” по свом оснивачу, празник Светог апостола и јеванђелисте Луке прославља као славу, у сећање на Лучиндан 1846. године.
На илустрацији је приказан опширни извештај ,,Србских новина” од 25.10.1846. о оснивању Читалишта у Неготину. Поред чина оснивања, освештања и говора присутних, којима је наглашено покровитељство кнеза Александра Карађорђевића, свечаност је пропраћена пуцањем прангија испред Читалишта и топа испред Начелништва.
Уз оснивање Читалишта, донета је одлука да се почетком 1847. у оквиру установе отвори недељна и празнична школа за младе шегрте и калфе који нису имали прилику да се науче читању и писању. Похађање би плаћали само омладинци имућних родитеља који нису чланови Читалишта, док би сиромашнијима било бесплатно.
У позадини су приказане фотографије Неготина са краја 19. и почетка 20. века, збирка Историјског архива Неготин.