Након хатишерифа из 1833. године којим је источна граница Кнежевине Србије померена до ушћа Тимока у Дунав, уз успон традиционалних центара, уследио је развој незанемарљивог броја насеља. Једно од њих био је Кривељ, до тада смештен у самом пограничју Кнежевине Србије и Видинског санџака, унутар кога је поново био после слома Првог српског устанка (1813-1833).

Тадашња Србија, која је била део Османског царства, посветила је велику пажњу крајевима на истоку земље који су враћени под њено окриље. Године 1834. извршен је попис на територији Кнежевине. Кривељ, који је био унутар Вражогрначке капетаније и уједно Црноречког окружја, забележио је 846 пописаних људи. Знатан број за оно време.

Кнез Милош Обреновић, који је радо боравио у оближњој Брестовачкој бањи, посветио се и Кривељу. Насеље је 1838. године ушорено. За време кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитеља, 1852. године добио је школу. Године 1871. отворена је читаоница, потом је 1873. почела изградња велелепне цркве, која је започета и такође завршена за време кнеза и краља Милана Обреновића, упркос потешкоћама услед ратова.

Управо у тексту о кривељској цркви Свете Тројице, објављеном 21. јула ове године на фејсбук страници Упознајте Борски округ, изнети су подаци који на својеврстан начин потврђују узлазну путању којом је Кривељ од руралног насеља постајао варошица. Смене династија и политичких прилика нису утицале на поступни развој.

Ипак, 1903. година јесте донела промене. Омалено село Бор, које је 1864. административно издвојено од Кривеља, отварањем рудника почело је да прераста у средиште знатно ширег подручја. Међутим, ни те нове околности нису зауставиле развој Кривеља.

Попис становништва из 1910. године забележио је у Кривељу 3049 настањених, односно 3046 присутних становника. На подручју тадашњег Тимочког округа, према истраживању историчара Милоша Петровића, многољуднији су били само Велики Извор, Злот, Књажевац и Зајечар. Попис је потврдио оно што је раније те године озваничено.

Покренуто оправданом жељом самих Кривељана, 5. марта 1910. по јулијанском календару, указом краља Петра I Карађорђевића, на предлог Министарства унутрашњих дела, Кривељ је проглашен варошицом.

На илустрацији је приказан исечак из ,,Полицијског гласника”, службеног листа Министарства унутрашњих дела, број 10 од 14. марта 1910. године.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.