Пре 71 годину, 15.12.1950. Иницијативни одбор за отварање музеја, кога је претходно основао Градски одбор Савеза бораца у Бору, донео је закључак о формирању музеја као васпитне установе која би пружала преглед развоја Бора и овдашњег рударства. Одбор су чинили: Тома Савић, Звонимир Милхофер, Велимир Вељковић, Анта Марковић, Божа Митић, Франц Дровеник, Миодраг Михајловић и Живота Радосављевић.

Чланови Одбора били су подељени на два пододбора, од којих је ,,Пододбор политичког развојаˮ имао задатак да прикупи податке о политичком развоју и раду радничког покрета у Борском руднику, док је ,,Пододбор историјско-археолошко-геолошкиˮ био задужен за прикупљање и сређивање историјског материјала, ископина и геолошких података. Прва деценија протекла је у припреми експоната и осталог музејског материјала.

Током тог периода одржане су изложбе 1951. и 1955. године. Први стручни кадар запослен је 1961. године, након чега започињу истраживања на ширем простору источне Србије, од Злота и Лазареве пећине преко Рудне Главе и Клокочевца до локалитета Краку Лу Јордан у општини Кучево и других. Борски музеј је превасходно радио као Народни музеј до 1974. године, када је добио назив ,,Музеј рударства и металургијеˮ.

Данас представља један од најактивнијих музеја у источној Србији. Уз матичну зграду, чине га и Галерија уметничке колоније ,,Бакарˮ у Бору, Конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи и Турско купатило такође у Брестовачкој бањи. Делатност музеја обухвата и издаваштво. Поред бројних издатих монографија, од 1980. године периодично се објављује Зборник радова Музеја рударства и металургије.

Музејски предмети сврстани су у четири збирке: археолошка, етнолошка, уметничка и збирка техничке баштине. Део њих су неки од највреднијих налаза из овога краја, као што је праисторијски Жртвеник са стилизованом главом јелена из Рудне Главе, неретко спомињан на фејсбук страници Упознајте Борски округ, који је такође приказан на логоу Музеја рударства и металургије. Остала одељења чине документација са библиотеком, конзервација и педагошко одељење.

У позадини илустрације је Записник са оснивања Иницијативног одбора за отварање музеја. На средишњој фотографији, касније насталој, приказан је Илија Јанковић, историчар уметности и директор музеја у два наврата, од 1961. до 1969. и од 1972. до 1992. године. Записник и фотографија део су музејске архиве.