Пре 154 године, 22.12.1867. у Доњем Милановцу, на молбу овдашњих житеља, отворена је Читаоница. Молбу Доњомилановчана, посредством окружног начелника, услишило је Министарство просвете и црквених дела, али је вредно помена да су становници подунавске вароши добровољно сакупили потребан новчани износ, што осликава свест о значају писмености.

Било је то, после неготинског, друго читалиште или читаоница у тадашњем окружју Крајинском и шеснаесто у Кнежевини Србији. Касније је из доњомилановачке Читаонице израсла библиотека, која данас броји око 30 000 наслова. Најстарија књига библиотеке у Доњем Милановцу датира из давне 1821. године, реч је о ,,Народним српским приповјеткамаˮ Вука Стефановића Караџића.

Термини ,,читалиштеˮ и ,,читаоницаˮ истог су значења, али је ,,читалиштеˮ нешто раније било у потреби. Замена ових назива извршена је управо у источној Србији. Подаци до којих је дошла истакнута библиотекарка и професорка Десанка Стаматовић, сведоче да су током оснивања зајечарског читалишта 1866. године у документима забележена оба термина, са тим да су они настали у Зајечару користили термин ,,читаоницаˮ.

Следеће године у Доњем Милановцу званично је основана ,,Читаоницаˮ, према истраживању историчара Милоша Петровића, као друга под тим називом. Након тога, у остатку Србије такође су осниване ,,читаоницеˮ.

На илустрацији је приказан стари Доњи Милановац из каснијег периода, мотиви са разгледница из прве половине 20. века.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.