Пре 154 године, 22.12.1867. у Доњем Милановцу, на молбу овдашњих житеља, отворена је Читаоница. Молбу Доњомилановчана, посредством окружног начелника, услишило је Министарство просвете и црквених дела, али је вредно помена да су становници подунавске вароши добровољно сакупили потребан новчани износ, што осликава свест о значају писмености.
Било је то, после неготинског, друго читалиште или читаоница у тадашњем окружју Крајинском и шеснаесто у Кнежевини Србији. Касније је из доњомилановачке Читаонице израсла библиотека, која данас броји око 30 000 наслова. Најстарија књига библиотеке у Доњем Милановцу датира из давне 1821. године, реч је о ,,Народним српским приповјеткамаˮ Вука Стефановића Караџића.
Термини ,,читалиштеˮ и ,,читаоницаˮ истог су значења, али је ,,читалиштеˮ нешто раније било у потреби. Замена ових назива извршена је управо у источној Србији. Подаци до којих је дошла истакнута библиотекарка и професорка Десанка Стаматовић, сведоче да су током оснивања зајечарског читалишта 1866. године у документима забележена оба термина, са тим да су они настали у Зајечару користили термин ,,читаоницаˮ.
Следеће године у Доњем Милановцу званично је основана ,,Читаоницаˮ, према истраживању историчара Милоша Петровића, као друга под тим називом. Након тога, у остатку Србије такође су осниване ,,читаоницеˮ.
На илустрацији је приказан стари Доњи Милановац из каснијег периода, мотиви са разгледница из прве половине 20. века.