Пре 163 године, 23.1.1859. по грегоријанском и 11.1.1859. по јулијанском календару, кнез Милош Обреновић је, након безмало дводеценијског изгнанства, започео повратак на чело Кнежевине Србије искрцавши се на пристаништу у Радујевцу. Повратку је претходила скупштина, у историографији запамћена као Светоандрејска скупштина, сазвана на празник Светог Андреја 1858. године. Председник скупштине био је капетан Миша Анастасијевић, чувени Доњомилановчанин.

Скупштина је збацила дотадашњег владара кнеза Александра Карађорђевића, који је на челу Србије био 16 година, и донела решење о враћању кнеза Милоша на власт. Тим поводом је родоначелник династије Обреновић за повратак изабрао Радујевац, тада највеће крајинско пристаниште на Дунаву. Потом је обишао Неготин, у коме је боравио од 23. до 27. јануара по грегоријанском, односно од 11. до 15. јануара по јулијанском календару.

Ова вест одјекнула је Србијом, те је о њој извештавало најважније гласило. Према истраживању историчара Милоша Петровића, као прва вест на насловној страни ,,Србских новина”, у 5. броју из 1859. године, пренета је телеграфска депеша:

,,Из Неготина, 11. јануара (у 3 сата и 45 минута поподне). Радосна вест! Светли господар и отац наш, књаз Милош Обреновић, на српској је земљи, у отаџбини својој. У 11 и по сата преподне приспео је у Радујевац, где га је многобројни народ најсвечаније дочекао. Одатле је у Неготин приспео у 2 и по сата поподне. У целом пределу овоме одушевљење је за књаза највеће, радост и кликовање најсвечаније, свеопште. Оваквог весеља, овакве свечаности Крајина не памти. Књаз се нама обратио дирљивим речима: ’Синови моји!’.

Живео књаз и отац наш, велики Милош! Ура!!”

У доњем делу илустрације приказан је Споменик кнезу Милошу подигнут у Неготину 1901. године, на коме ја српски кнез представљен са речима ,,Ево међу вама, драга децо моја, опет вашег старог господара Милоша” које је изговорио у Радујевцу 1859. године. Отуд је првобитна замисао била да се подигне у Радујевцу.

Приказани снимак Споменика, који красио Неготин до 1916. године, заправо је део веће фотографије коју чува Историјски архив Неготин.