На Савиндан, прослављен 14.1.1869. године по јулијанском календару, а који се данас по грегоријанском прославља 27. јануара, основана је Читаоница у Злоту. Била је то прва сеоска читаоница и свеукупно тек 25. по реду у Кнежевини Србији. Уједно, реч је о најстаријој читаоници на територији данашњег града Бора.

Са 3137 становника према попису спроведеном 1866. године, Злот је тада био четврти по броју становника у целом Црноречком округу, али и највеће насеље са простора данашњег града Бора. Очекивано, ту је основана Читаоница, као што је непуне три деценије раније основана прва школа на територији данашњег града Бора.

Пре Злота, читаоницу у Црноречком округу једино је имао Зајечар, док су на простору целе Тимочке Крајине имали још само Неготин, Књажевац и Доњи Милановац. Отуд сe Злот може сврстати међу пионире писмености у Тимочкој Крајини. Убрзо потом, велики број читаоница је отворен у окружењу. Свега неколико недеља касније у Бољевцу, затим у Сокобањи, Подгорцу, Кривељу, Кладову, Рготини, Радујевцу, Мајданпеку и тако редом.

Према речима Десанке Стаматовић, истакнутог имена српског библиотекарства, извесно је да је Читаоница у Злоту радила без прекида, за разлику од многих које су се у почетним годинама сусретале са потешкоћама због којих је неретко долазило до гашења.

Треба напоменути да се Злот одликовао активним читаоцима и пре оснивања Читаонице 1869. године, али и пре оснивања школе 1839. године. Како је већ писано у ранијој објави на фејсбук страници Упознајте Борски округ, међу малобројним местима одакле су били претплатници књижевног листа ,,Забавникˮ, једног од најстаријих српских часописа, био је и Злот. Године 1834. овдашњи претплатник био је парох Ђорђе Елиновић.

По свему судећи, оснивања установа образовања и културе у Злоту нису била проузрокована искључиво знатним бројем становника, већ и локалном свешћу о значају писмености.

У централном делу илустрације приказан је цртеж Феликса Каница на коме је центар Злота са некадашњом школском зградом из 1876. и црквом Светог Илије.