Пре 104 године, 20.10.1918. у недељу, Бор је ослобођен у Првом светском рату. Док су српски војници, међу којима и Тимочка дивизија, ослобођали остале територије из којих ће настати Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, савезнички војници предвођени француским генералом Жуином Гамбетом ослобађали су источну Србију.

Франсоа Леон Жуино Гамбета предводио је коњицу Француске војске Оријента коју су чинили војници из афричких земаља под управом Француске. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, у једном од чланака дневног листа ,,Времеˮ 1930. године о свечаном откривању неготинског Споменика палим ратницима 1912-1918. изнето је да је у Скопљу генерал Жуино Гамбета добио позив од војводе Петра Бојовића, под чијом је командом била Гамбетина коњичка бригада, који му је поручио: ,,Пођите са вашом бригадом да спречите да Бугари и Немци униште ваше руднике у Боруˮ.

Генерал Жуино Гамбета и афрички коњаници потом су наступили ка источној Србији. Из Скопља, које је ослобођено 29. септембра, редом су ослобађали Пирот, Књажевац, Зајечар, Бољевац и Бор. Након тога их је чекало ослобађање Неготинске Крајине, Пореча и Кључа. Генерал Жуино Гамбета је у свом дневнику описао топле добродошлице које им је приредио народ Тимочке Крајине.

Тиме је дуг ратни период завршен за Бор. Поред 79 Борана српске и влашке националности погинулих од 1912. до 1918. године, укључујући и Први и Други балкански рат, из тада невеликог Бора је такође погинуло 15 борских Француза. Када је реч о ширем простору, рачунајући села са територије данашњег града Бора, број жртава надмашује 1500 страдалих.

Насеља са територије града Бора дала су немали број страдалих поднаредника и наредника, али и потпоручнике Боривоја Милића из Доње Беле Реке и Пауна Маџаревића из Кривеља, потпуковника Петра Стевановића из Слатине и мајора Станимира Поповића из Брестовца. Треба издвојити и одликованог пароха Мата Кривокапића, свештеника из Злота родом из Црне Горе, који је након бројних ратова страдао у Колубарској бици. О њему је неретко писано као о једном од најхрабријих свештеника. Између осталог, писано је раније на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

На илустрацији је приказана панорама Бора пре Првог светског рата (из приватне збирке Гинтера Грундмана), испод које је борски Споменик палим ратницима 1912-1918, данас и недуго након откривања (збирка Народне библиотеке Бор).

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.