27.7.1974. године, објављивањем Закона о НП Ђердап у Службеном гласнику СР Србије, бр. 31, основан је највећи национални парк у Србији – Национални парк Ђердап.

Изразито шумско богатство, са обзиром да је безмало две трећине територије под шумом, разноврсност геолошког наслеђа и флоре и фауне, као и монументални спој Дунава и обронака јужних Карпата, резултирали су да Ђердап оновремено буде проглашен тек другим националном парком у Србији.

Културно-историјска баштина, која сеже од праисторијског преко античког до модерног периода, одиграла је немерљиво значајну улогу да се заштити чак 63 786,48 хектара, од Голубачке тврђаве, као западне капије Националог парка, до некадашњег римског каструма Диане, као источне капије. Уз Лепенски Вир, Власац, Трајанову таблу и друге локалитете, од којих су споменути и под Првим степеном заштите, Ђердап је истакао и свој међународни значај, те је несумњиво утицао на то да се касније и северна обала овог простора у Румунији прогласи националним парком.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.