Археолошка блага Борског округа

Украсна бронзана игла
локалитет: Трвај
место: Злот
хронологија: 700-500. година пре нове ере
музеј: Музеј рударства и металургије;

Украсна бронзана игла, дужине 9,7 центиметара и пречника плочасте главе 3,4 центиметра, припада периоду старијег гвозденог доба. Стилски и типолошки сврстава се у Злотску групу, за коју се сматра да је настала под утицајем Скита, чиме се овај налаз издваја у мали број таквих из овог дела Србије. Претпоставља се да потиче из растуреног гроба у коме је била сахрањена жена која је заузимала истакнуто место у заједници, према наводима археолога Милоша Јевтића.

На кружној плочастој глави игле доминирају четири двострука круга са тачком у средини. Кругови су међусобно повезани стилизованим линијама које уједно чине квадрат благо неправилног облика, чији су углови такође повезани идентичним линијама. Унутар квадрата и у самом центру плочасте главе игле налази се слабије видљиви мањи круг кога обликује спој унутарњих линија квадрата. Плочаста глава оивичиена је таласастом линијом. Слични мотиви појављују се и на другим налазима са овог локалитета из истог периода.

Локалитет Трвај налази се крај Лазареве пећине и Злотске реке. О комплексу пећина надомак Злота, од којих су најпознатије Лазарева пећина и Верњикица, неретко се говори као о природном богатству, међутим, цео простор Лазаревог кањона такође представља археолошко благо. Слични овдашњи налази објављени су и раније на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Спојем древности и богате израде сврставају се у ред најдрагоценијих предмета Музеја рударства и металургије у Бору.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.