Године 1833. Кнежевини Србији присаједињено је 6 нахија које је имала за време Устаничке Србије, а међу којима је била и Крајина. Исте године донесен је и први закон о школама. То је условило да већ 1834. у Неготину званично буде отворена школа са 2 разреда и 50 ђака, која су учила два учитеља, Живојин Кречки и Тома Бабић.

Због свог значајног стратешког положаја за Кнежевину, Неготин је нагло растао, поставши центар окружја и сердарства. Расле су и потребе за описмењавањем све већег броја деце. Године 1836. Крајински срез бројао је 4 школе, једну државну и 3 општинске, које је похађало 216 ученика. Недуго потом, 1850. отворена је и Женска школа, тек четврта у Србији, после Параћина, Београда и Доњег Милановца.

Здање овековечано на фотографији, Неготин је добио 1912. године. Са озбиром на своју раскошност, школа је убрзо постала чест мотив неготинских разгледница. Наредне 4 деценије, Неготин је, и даље, имао само једну основну школу. Године 1953. извршена је њена подела на: старију основну школу ,,Вук Караџић” и млађу која је понела име ,,Вера Радосављевић”.

Ипак, обе школе наставиле су да раде истом здању. Тако је тих година зграду са фотографије похађало 1524 ученика, распоређених у 53 одељења. Због превеликог броја деце, настава се одвијала у 3 смене, све до септембра 1964. године, када су школе и физички одвојене, преоставши старијој да ради у здању у центру Неготина. Поред матичне школе, основна школа Вук Караџић данас има и подручна одељења у Милошеву, Јасеници и Карбулову.

Фото: Историјски архив Неготин