Хајдук Вељко Петровић, војвода Првог српског устанка који је безброј пута измакао чељустима смрти и уливао поуздање својим војницима, а непријатељима страх, како Вук у Житију наводи, бранећи Неготин страдао је једнога јутра ненадано:
,,Изиђе у један мали шанац, и на табљама стане наређивати и казивати како ће се нешто заградити и поправити… а турски га топџија загледа, па потегне из топа, те га удари пријека кроз сред плећа, и тако га прекине и разнесе, да ништа више није могао рећи, до – Држ! – и с том половином ријечи падне мртав на земљу. По том одмах сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна да Вељка нема.ˮ
Паде Вељко, а са њим убрзо и цела Србија. Ипак, слава највећег крајинског јунака остала је да живи и прати Србију уз све недаће и васкрснућа која су потом уследила.
Величину Хајдук Вељка у предању Тимочке Крајине дочарава то што је она неретко називана ,,Вељкова Крајина”. Славни јунак заиста повезује цео овај крај, од родног Леновца надомак Зајечара, преко Сокобање, Гургусовца и Црне Реке, на чијем је бранику био као што је потом Неготинској Крајини, све до Кладова под којим је такође војевао и Пореча у коме је диванио са Миленком Стојковићем и по народном казивању упознао чувену Сикољанку – Стану Пљештић.
Хајдук Вељко јесте погинуо лета 1813, али његово име живи, не само у историји овога краја, већ и уметности, штампи, спорту и разним сферама живота. Знатан број ранијих објава на фејсбук страници Упознајте Борски округ везан је за Хајдук Вељка. Од историјских извора, преко каснијих новинских чланака, портрета бројних сликара, Мокрањчеве ,,Шесте руковети”, те скулптура Небојше Митрића и Михаила Томића или стрипова Живорада Атанацковића, па до спортских клубова.
Напослетку, све остало је сувишно.
Слава јунаку!
На илустрацији је уље на платну Стевана Тодоровића из 1860. године названо ,,Смрт Хајдук Вељка” или ,,Хајдук Вељко на топу”.