Септембра 1940. тридесетједногодишњи Миклош Радноти послат је на тромесечни принудни рад далеко од родне Будимпеште. Недуго потом, од јула 1942. до краја априла 1943. године, поново је био заточеник радних логора. Његови грехови били су јеврејско порекло и идеолошко неслагање, за тадашњу мађарску власт која је била савезник Адолфа Хитлера, односно Немачке. Исти ,,грехови” одвели су га и у далеки Бор.

О систему радних логора около окупираног Борског рудника током Другог светског рата више је пута писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Ту је 1. јуна 1944. заточен и Радноти. Боравио је у логорима ,,Берлин”, ,,Хајденау”, ,,Рен” и ,,Брин”. Све до 17. септембра када је изведен на последњи пут до домовине. Пут дугачак више од 770 километара, према истраживању историчара Милоша Петровића, великим делом је препешачен.

Почетком новембра стрељан је код места Абда у северозападној Мађарској, недалеко од Ђера, и закопан у масовну гробницу. Јуна 1946. извршена је ексхумација. Тело евидентирано под бројем 12 идентификовано је на основу докумената, писама и фотографија пронађених у одећи. Међу њима је била и црна бележница насловљена ,,Авала 5”.

Бележница оплемењена песмама писаним у заточеништву. Део песама Радноти је пре напуштања логора предао Шандору Салају, који је дочекао ослобођење, те су до 1946. поједине публиковане, али су последње песме лежале закопане у гробници до јуна 1946. године. Oд раније објављених и ,,васкрслих” песама настала је збирка ,,Борска бележница”, односно ,,Bori notesz” на мађарском језику.

Последњу песму написао је неколико дана пред смрт, 31. октобра. О себи је писао у прошлом времену наслућујући крај. Ипак, надајући се да ће бележница бити пронађена, на почетним страницама песник је мађарским, српским, немачким, француским и енглеским језиком написао:

,,Ovaj notes sadrži pesme mađarskog pesnika Radnoti Mikloša. On moli nalaznika, da istog pošalje na adresu sveučilišnog profesora Orutay Gyula, Budapest, Horanszky u. 1. I. Mađarska.”

У горњем приказу, на десној страници, други пасус (латиницом на српском језику);

Скениране странице публиковала је 2009. године Мађарска академија наука, уз наведене биографске податке, поводом стогодишњице песниковог рођења. Споменуте песме на српски језик превео је Данило Киш 1961. године (,,Стрмом стазом”, издање новосадског Форума). Раднотијева супруга Фани Ђармати преминула је 2014. године у 102. години живота.