Као период током кога је Ђердап имао највећи значај, несумњиво се издваја доба Римског царства непосредно пре и током ратова са Дакијом. Сведочанство о томе јесу путеви које су римски цареви градили дуж Ђердапске клисуре на готово неприступачним местима, пловидбени канал којим су савладане опасности на Дунаву или Трајанов мост као својевремено најдужи мост. Била су то градитељска чуда тадашњег света.
Небројено пута је истицано на фејсбук страници Упознајте Борски округ – од наведеног, преко Трајанове табле и табли других царева, до археолошких локалитета. Ипак, тема се чини непресушном, нарочито када се направи осврт на богатство овдашњих археолошких налаза. Мноштво историјски и естетски вредних предмета пронађено је на простору старе Текије, потопљене настанком Ђердапског језера.
Трансдиерна, како је гласио назив овдашњег римског утврђења, издваја се разноликошћу археолошких налаза. Нарочито вредна је сребрнина, попут раније објављене патере или симпулума. Такође се издвајају сребрни новац, накит и копче. У истој остави пронађено је шест сребрних иконица, које су посебан раритет.
Приказана иконица, односно вотивна икона или емблема, једна је од њих. Потиче из друге половине 1. века. Реч је о правоугаоној плочици од сребрног лима, дужине 8,5 центиметара и ширине 11,5 центиметара, која је благо проширена при врху. На њој је представљен наискос са два стуба и троугаоним фронтоном. У средишту фронтона је розета, док је испод фронтона низ мањих.
У наискосу је представљено женско божанство. Неидентификована богиња, за коју постоји неколико тумачења, одевена је у хитон који је на десном рамену причвршћен аграфом, док јој је преко левог рамена пребачен химатион, то јест, огртач. Око струка има својеврсни танки појас. На глави јој је калатос.
Лева рука је благо повијена и претпоставља се да њоме држи змију. Десна рука је испружена и њоме држи патеру којом храни другу змију која се пружа одоздо. Изнад десне руке доминира биљка са дугачким лишћем и пупољком на врху. Доњи део вотивне иконе недостаје. Простор около наискоса је украшен косим линијама.
Текијска остава, из које је вотивна икона са женским божанством, спада у највећа археолошка открића пре опсежних истраживања која су пратила изградњу хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап”. Откривена је 1948. године. Пронађене сребрне иконице чувају се у Народном музеју Србије.