Трајанова табла је један од најзнаменитијих културних споменика Републике Србије и представља заштићено непокретно културно добро од изузетног значаја. Овај царски натпис, међутим, није једино такво наслеђе Ђердапске клисуре. Вековима је овај простор био својеврсна историјска галерија на отвореном.
Као што је раније писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, неколико је царева пре Трајана исклесало своје натписе на ђердапским стенама, почевши од цара Тиберија и натписа из 33/34. године, деценијама пре Трајанове табле. Налазили су се у горњем Ђердапу, на простору Госпођиног Вира.
Део није преживео зуб времена и пробијање путева, док су преостали потопљени након настанка Ђердапског језера. О натписима који су претходили Трајановој табли опширније је писано у ранијим објавама. Ипак, ређе је помињано да чувена Трајанова табла заправо није једина, нити једина очувана Трајанова табла.
Најстарија је настала највероватније 99. године, око годину дана пре најпознатије табле цара Трајана. Израђена је у мермеру и пронађена је на локалитету Акве, односно на месту данашњег Прахова. Њени су делови изгубљени не тако давно, почетком 20. века.
Трећа, уједно најмлађа Трајанова табла, датована је у 101. годину и посвећена је завршетку радова на Трајановом каналу, који се налазио између ушћа Кашајне и Косовице у Дунав, на простору касније насталог Сипског канала. Израђена је као мермерна плоча димензија 97 х 209 х 20 центиметара. Пронађена је код Караташа у јесен 1969. године током изградње ђердапске бране, покрај које се данас чува.
Мада је сачувана и такође део збирке Археолошког музеја Ђердапа, недовољно је позната широј јавности. Није на одмет споменути да је током јесени 2020. године Геопарк Ђердап у сарадњи са аутором ове фејсбук странице, историчарем Милошем Петровићем, израдио кратке информативне табле о улози цара Трајана на Ђердапу, које помињу и неправедно заборављану млађу таблу, видљиву на фотографији.
Натпис на њој, у преводу на српски језик, гласи:
,,Император Цезар, син божанског Нерве, Трајан Нерва Август, победник над Германима, врховни свештеник, у време када је имао трибунску власт по пети пут, отац отаџбине, конзул по четврти пут, скренуо је ток реке Дунав да би избегао опасност катаракти и тако учинио пловидбу сигурномˮ.