Неретко је на фејсбук страници Упознајте Борски округ помињано да су у Мајданпеку 1882. године саграђене прва пруга и прва локомотива у Србији. То је тек део историјата железнице у овоме крају, одигран знатно пре отварања пруге Параћин-Метовница-Зајечар и Бор-Метовница 1912. или пруге Прахово-Зајечар јуна 1914. године.

У ранијим објавама, према истраживању историчара Милоша Петровића, изнети су бројни планови о прузи од Пожаревца преко Мајданпека до подунавских насеља, неретко и Румуније. Ипак, историја је планове скренула на југ.

Година 1961. приближила је рударске центре Мајданпек и Бор. Прве тоне концентрата бакра из Мајданпека испоручене су у Бор 25. јуна. Два привредно, културолошки и географски блиска места, била су повезана само друмским саобраћајем, привредно неисплативим. Транспорт железницом водио је преко Мале Крсне, Ниша и Зајечара.

Решење је било спојити их међусобно. То је постигнуто 3. априла 1972. године. Међутим, значај будуће пруге, која броји 11 385 метара тунела, истицан је и раније:

,,… Изградњом пруге ови проблеми се решавају, јер ће време превоза концентрата од Мајданпека до Бора трајати два до три часа уместо садашњих 5 до 7 дана.

Поред решавања техничко-технолошких проблема, пруга има и свој економски значај. Њеном изградњом транспортно одстојање од Мајданпека скраћује се за 400 км, од Београда до Бора за 178 км и од Београда до Прахова за 109 километара.

Транспортом роба и материјала Басена Бор у количини од око 1 550 000 тона годишње, на скраћеним транспортним одстојањима, остварује се годишња уштеда у трошковима транспорта од око 40 900 000 нових динара годишње. То значи да само из уштеда у транспорту, које Басен Бор треба да оствари, пруга Мајданпек-Бор сама себе отплаћује за седам и по година.

Захваљујући природном богатству овог краја, пруга омогућава широк развој не само Рударско-топионичарског басена, већ и других области привреде Мајданпека, Бора и других места. Пруга има велик значај и за развој привредно неразвијених подручја у овом делу Србије.

Изградњом пруге, Мајданпек и Бор постају транзитне станице, а тиме се решавају сви проблеми, које већ изграђене пруге Бродица-Мајданпек и Вражогрнац-Бор нису до краја решиле у погледу допреме и отпреме роба и путничког саобраћаја.

Време вожње брзог воза од Бора до Београда износи сада 6 часова и 26 минута, а после изградње пруге износиће 3 часа и 34 минута… ˮ

Часопис ,,Студентˮ, 20.2.1968.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.