Jован Мишковић, рођен 6.7. односно по новом календару 18.7.1844. у Неготину, био је свестрани академик, министар, одликовани генерал и председник Српске краљевске академије. Војна академија га сврстава међу најзначајније официре. Уједно, био је један од најученијих људи свога доба.
Рођени Неготинац, од оца Радована и мајке Раде, основну школу и Полугимназију завршио је у Неготину, из кога је отишао у Београд 1858. године, где је завршио још два разреда гимназије и Артиљеријску школу, односно Војну академију, као четврти у класи 1865. године.
У Првом српско-турском рату командовао је Чачанском, те Ужичком бригадом, затим био командант Књажевачке окружне војске. У Другом српско-турском рату био је начелник Штаба Тимочког кора и Оперативног одељења Врховне команде. Од 1878. до 1880. године био је министар војни, као и 1897. по други пут, поставивши темељ модерној српској војсци.
На положају начелника штаба активне војске био је од 1883. до 1885. године. Током Српско-бугарског рата 1885. године био је командант Дринске дивизије, са којом је војевао на Сливници и у борбама око Пирота. Начелник Главног генералштава био је два пута, 1888-1890. и 1893-1896.
Редовни члан Српског ученог друштва постао је 1875, прави члан Српске акадамије науке 1892. године. Председник Српске краљевске академије био је од априла 1900. до фебруара 1903. године. Секретар Академије друштвених наука Српске краљевске академије од 1906. до 1908. године.
Српској Краљевској академији завештао је кућу, а Главном генералштабу библиотеку. За собом је оставио разноврстан опус, бавивши се географијом, историјом, етнологијом итд. Одликован је највишим српским признањима, попут Ордена Милоша Великог 1. реда, Ордена Светог Саве 1. реда или Ордена таковског крста 1. реда, као и орденима Аустро-Угарске, Русије, Француске, Турске, Румуније и Бугарске
Преминуо је 20.10, то јест, 2.11.1908. у Београду. Маја 2020. године у оквиру касарне Војне академије, која од 2008. носи његово име, отворена је спомен соба и подигнута биста у част великог Неготинца.
Фото: Министарство одбране, Архива САНУ (Ј. Мишковић 1900. године)