Дејан Петковић, рођен 10.9.1972. у Мајданпеку, прослављени је фудбалер и тренер. Познат по надимцима Рамбо у Србији, односно Пећи у Бразилу, где је проглашен једним од најбољих странаца. У светском је врху по броју постигнутих голова из корнера. Године 2010. председник Бразила доделио му је Орден Рија Бранка. Такође је почасни конзул Србије у Бразилу и почасни грађанин Рија де Жанеира.
Шансе да Бразилци знају за неки мањи град у Србији веома су мале, међутим, не и када је Мајданпек у питању. Разлог је Дејан Петковић, миљеник бразилских великана који скупа броје преко 50 милиона навијача. Несумњиво отуд википедијски чланак за РФК Мајданпек постоји на српском, енглеском и управо португалском којим се говори у Бразилу.
Фудбал је заиграо за РФК Мајданпек. Године 1988. прешао је у нишки Раднички, поставши тада најмлађи дебитант у Првој лиги Југославије. Потом је 1992. отишао у Црвену звезду, где је одиграо 132 меча до 1995. године, а одатле у Реал Мадрид. У светском великану није се наиграо, те је позајмљиван Севиљи и Расингу, да би га по повратку позвала бразилска Виторија.
Премда је потом играо и у Венецији, Кини и Саудијској Арабији, прославио се у Бразилу. После Виторије, где је проглашен најбољим играчем клуба икада, 2000. је заиграо за Фламенго. Пресудним головима стекао је симпатије навијача. Од 2002. до 2004. играо је за Васко да Гаму, освојивши 2004. Сребрну лопту магазина ,,Плакар”.
Након кратког боравка у Саудијској Арабији, 2005. прешао је у Флуминенсе и други пут добио Сребрну лопту. Године 2007. играо је за Гојас, потом Сантос, те 2008. за Атлетико Минеиро. Повратак у Фламенго 2009. крунисан је титулом. Исте године је примљен у тамошњу Кућу славних, као тек трећи Европљанин, и добио трећу Сребрну лопту.
За репрезентацију је одиграо шест утакмица, што је, услед несумњивог квалитета, често било полемика јавности. Каријеру је завршио 5.6.2011, испраћен овацијама 42 000 навијача. Тренерску каријеру је започео 2014. године.
Фотографија – Петковић са председником Бразила Луисом Инасиом Лулом да Силвом и првом дамом, 2010.