Утакмица коју је РФК Бор одиграо са бразилским клубом ,,АБЦˮ, о чему је писано на страници Упознајте Борски округ, великим је словима уписана у клупској историји. Угостити тим из далеке фудбалске силе, притом одиграти нерешено 0:0 са Бразилцима који су пре тога победили великане попут истанбулског Фенербахчеа или атинског Панатинаикоса.

Издваја се тако 20. октобар 1973. Међутим, Бразилци из Натала само су један разлог. Други разлог је свечанији и већи, ако се мери величином фудбалера који је одиграо последњи меч. Павао Рајзнер, дугогодишњи капитен, опростио се од играчке каријере.

Рођен у Вуковару 1942, не слутивши који ће му тим обележити каријеру, заиграо је 1957. у клубу сличног имена, НК Борово. Године 1961. фудбал га је нанео у далеку источну Србију. Рударски град постао је његов дом у сваком смислу. Тако је 1965. постао ,,спортиста града Бораˮ.

За РФК Бор одиграо је 12 сезона, најуспешнијих у историји клуба. Капитен је био девет сезона. Деценије потом потврдиле су оданост Бору. Поред тога што је остао у клубу поставши тренер пионира, од 1988. до 2000. покрај терена бранио је и боје борског Рудара.

О опроштају је писано:

,,Међутим, гостовање Бразилаца остаће гледаоцима у дугом сећању због топлих тренутака опроштаја и због суза које је, како нам је Рајзнер после утамице рекао, први пут пустио на зеленом тепиху. После дванаест година активног играња, од чега је девет година на левој руци носио жуту, капитенску траку, Павао Разјнер је отишао са фудбалске сцене. За то време одиграо је 520 утакмица у црно-белом дресу.

Пре почетка утакмице руководство клуба предало је Рајзнеру пригодан поклон, а млађе генерације борске фудбалске школе обасуле су његово наручје цвећем. Рајзнер је издржао све док пред њега није стао садашњи капитен Томић и у писму које је прочитао играчима обеју екипа, поред осталог рекао:

– Хвала ти, драги друже, за све оно што смо научили с тобом, за све оно што си волео заједно са нама. Капитенску траку ћу од сада носити ја и буди сигуран да те нећу изневерети. Јер и другови из екипе то ми сигурно неће дозволити…ˮ

Лист ,,Борске новостиˮ, 24.10.1973.