Епитети као што су ,,сензационално” и ,,светско” били су неизбежни. Тако је, према истраживањима историчара Милоша Петровића, наднаслов Политике гласио ,,Сензационално археолошко откриће у Ђердапу”, готово идентично поднаслову у Вечерњим новостима ,,Сензационална открића наших археолога на градилишту хидроелектране на Дунаву”. Иако је оновремена журналистика бирала речи и била далеко од сензационализма 21. века, велике речи нису изостале:
,,Оно што је нађено у Лепенском Виру не само да превазилази далеко све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових двадесет година, већ то иде у ред највећих европских и светских археолошких открића!
То тврди, без резерве и саомоуверено, др Лазар Трифуновић, управник Народног музеја у Београду и руководилац републичке комисије за истраживање споменика културе у области Ђердапа.
– Да није то можда сувише слободан закључак?
– Чини ми се да не бих претерао ни када бих рекао да је ово откриће равно својевременом откривању Троје! Каже др Трифуновић.ˮ
Дневни лист ,,Политикаˮ, 17.8.1967.
Истовремено је писало:
,,На градилишту хидроенергетског система Ђердап откривено је ове године једно од најстаријих насеља у свету. Насеље је из млађег каменог доба са многим траговима људске цивилизације. Откривено је на обали Дунава, 14 километара западно од Доњег Милановца, и подигнуто је, према проценама наших истакнутих археолога, 6 000 година пре наше ере. Богатством предмета, архитектонском структуром и другим карактеристикама ово насеље превазилази многе, до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације у свету из тог периода.
Иако се претпостављало да ће на градилишту у Ђердапу бити откривени трагови старих насеља, ово најновије откриће наших археолога превазишло је сва очекивања и изненадило најпознатије стручњаке. Ово откриће има и светски значај, јер из основа мења теорију у односу европске и источњачке древне цивилизације.ˮ
Дневни лист ,,Вечерње новостиˮ, 17.8.1967.
Поимање светске праисторије обогаћено је новооткривеном праисторијском културом. Од тог 16. августа, име Лепенског Вира поносито наглашавају Бољетин, Доњи Милановац, Ђердап и цела Србија.
На илустрацији су споменути новински чланци Политике и Вечерњих новости, уз фотографију локалитета пре измештања и потапања – фотографија Народног музеја Србије.