Литографија из 1821. године, димензија 25 х 35 центиметара, дело је Франца Волфа, аустријског сликара и литографа рођеног 1795. и преминулог 1859. године, на основу цртежа Лудвига Ерминија. Објављена је на 228. страни илустрованог путописа ,,Двеста шездесет четири погледа на Дунав – након пловидбе Дунавом од извора до његовог ушћа у Црно море”, у преводу са немачког језика, аутора Адолфа Куникеа, аустријско-немачког цртача и издавача, рођеног 1777. и преминулог 1838. године.
Подаци наговештавају да је реч о својеврсној збирци литографија из које су неретко објављивана дела на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Како је такође раније наведено, публикација је изашла у три издања: 1821, 1824. и 1826. године. Од осталих призора са обала Дунава у источној Србији, овај се издваја по томе што представља његову најнизводнију тачку у Србији.
Ушће Тимока у Дунав, које је овековечено графичком техником, именовано је уз географску одредницу ,,Србија и Бугарска (Servien und Bulgarien)”. Међутим, Тимок у том периоду није био граница, нити су Србија и Бугарска биле самосталне државе. Обе територије биле су део Османског царства.
За разлику од Бугарске, тих година Кнежевина Србија јесте стицала аутономију, али је њена источна граница померена на Тимок тек 1833. године, након присаједињења Неготинске Крајине. Приказани простор низводно од Радујевца пре тога био је у целости део Видинског санџака. Свест страних аутора о простирању Србије до Тимока заснивала се најпре на стању пре слома Првог српског устанка 1813. године, када је Неготинска Крајина припадала Устаничкој Србији.
Литографијом доминира пејзаж са чамцем крај обале и двојицом мушкараца, од којих је један у чамцу, док други утовара робу. Изражена је невередостојност у приказивању рељефа. Простор около ушћа Тимока у Дунав налази се умногоме у равници, за разлику од приказаних планина. Између осталог, најнижа тачка Републике Србије данас управо је ушће Тимока у Дунав.
Претпоставка историчара Милоша Петровића јесте да је реч о уметничкој намери, више него случајној грешци, са обзиром на то да су и други крајолици приказивани брдовитијима, попут раније објављене литографије ,,Тврђава Кладово”, вероватно да би изгледали гротескније.