Турну Северин и Кладово одвајкада представљају чврсту спону румунског и српског народа, као и њихових држава. Умногоме је томе допринео рељеф. Дунав је делио народе и сврставао их у различите државе, али је скупа са равницом чинио и да ово место буде тачка спајања. Питомо дочекани Дунав, након бурног пута кроз ђердапске планине, у Кључу је спајао две обале још од Трајановог времена.

Тако је било и у турбулентном времену између два светска рата, када су Румунија и тада Југославија, уз Чехословачку, биле ослоњене једна на другу. Савез три државе, који је постојао од 1920. до 1938. године, познат као Мала антанта, следио је споменуту мисао да су обале Турну Северина и Кладова спона двају народа. Отуд је ова варош 1937. била изабрана за окупљање председника Владa, односно Министарских савета трију држава: Милана Хоџе (Чехословачка), Георгија Татарескуа (Румунија) и Милана Стојадиновића (Југославија).

О састанку на кладовској обали извештавале су насловне стране најчитанијих дневних новина у Краљевини Југославији:

,,У 24 часа г. Хоџа заједно са г. Татареском, г. Антонеском и југословенским послаником г. Касидолцем отпутовао је специјалним возом за Турн-Северин, где стижу сутра око 7,30 часова. У 8 часова бродом Краљ Карол II прећи ће на југословенску обалу код Кладова, где ће г. Хоџу и осталу г. министре сачекати југословенски председник владе др Стојадиновић и укрцати се на брод. Одатле ће сви заједно бродом наставити пут за Базјаш, одакле возом продужују за Вршац. Одатле ће се г. Хоџа, Татареску и Антонеску преко Вршца и Темишвара вратити у Букурешт, а г. др Стојадиновић возом одлази за Београд…ˮ

Дневни лист ,,Времеˮ, 17.6.1937.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.