Изградња хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап” будила је јаке емоције не само овдашњим житељима, већ и значајном делу Југославије. На једној страни се туговало за наслеђем и домовима који ће нестати заувек, док је на другој било дивљење пред великим грађевинским подухватом. Све скупа доносило је потребу да се судбоносни тренуци забележе.

Немали део архивске грађе о Ђердапу из овог периода, који баштини Архив Југославије, управо говори о планском снимању кратких филмова о клисури. Поред југословенских, сачувана документација сведочи и о озбиљно испланираним румунским филмовима. Међутим, нису само ове две земље биле заинтересоване да овековече стари изглед клисуре и изградњу ,,гигантске бране”.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, причу о Ђердапу снимала је и телевизија из далеког Јапана. Августа 1969. године Политика је пренела вест о боравку екипе ,,Хирошима ТВ”. Директор екипе Окамото Тору изјавио је да је јапанска телевизија премијеру одредила за октобар и ударни термин, недељу у вечерњим сатима.

За разлику од јапанског, споменути југословенски краткометражни филмови углавном су доступни захваљујући дигитализацији. Приказ са објаве је исечак из једног таквог из 1965. године, вероватно најпознатијег о старом Доњем Милановцу. Назван ,,Пре потопа”, овај кратки филм од непуних 15 минута снимљен је у продукцији Авала филма, по сценарију Свете Ђоновића и Банета Бастаћа.

И пре развоја интернета на нашим просторима, значајан део млађих Доњомилановчана такође је био упознат са њим. Овдашња основна школа својевремено је ђацима приказивала популарно филмско сведочанство. Као Доњомилановчанин, уредник ове фејсбук странице управо је тако први пут видео сокаке старе вароши.

У средишту издвојеног кадра јесу две даме, Витомирка Милутиновић Шикић и Снежана Трпковић Мораревић, на пешчаној плажи старог Доњег Милановца. Међутим, оно што издваја овај кадар од осталих, јеста његова позадина. Од бројних овековечених тренутака, овај се издваја тиме што је у једном кадру спојио живост и вреву оне старе вароши са простором који чека да постане ново стециште животних збивања. Уоквирена пуста брежуљкаста обала, простор је на коме је никао данашњи Доњи Милановац.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.