Источна Србија и железница деле знатно дужи историјат од историјата самог саобраћаја на овдашњим пругама. Као што је раније писано на страници Упознајте Борски округ, њена изградња планирана је још 1838. године, када је требало спојити Мосну са простором код острва Ада Кале, чиме би се избегла тада захтевна пловидба доњим Ђердапом, али и другом трасом са Тимоком.

Био је то један од многих неостварених планова. Ипак, овај крај јесте истакнут као пионир у развоју српских железница тиме што је прва локомотива израђена у Мајданпеку, о чему је такође било речи. Потребно је истаћи да, иако је изградња прве пруге започета 1881. у Београду, прва завршена пруга и прва вожња извршени су такође у Мајданпеку 1882. године.

Уистину, била је то индустријска пруга. Уследили су потом бројни планови који су најчешће предвиђали спајање обале Дунава, углавном около Кладова, са остатком Србије и Балкана. Турбулентне године онемогућиле су један такав велики план о Трансбалканској прузи.

Јуна 1914. завршена је прва етапа, од Прахова до Зајечара, најзначајније пруге овога краја. Било је то непосредно пре почетка Првог светскога рата који је даљу изградњу успорио, али не и онемогућио. Јануара 1915. она је продужена до Књажевца. Међутим, марта 1914. било је речи и о једном другом правцу кроз источну Србију.

Према истраживању историчара Милоша Петровића, познати политички лист ,,Застава”, који је настао 1866. као гласило Срба у Аустро-Угарској, марта 1914. изнео је планове српске Владе за развој пруга у Краљевини Србији. У 55. броју обелодањена је изградња 5, односно 6 нових пруга, међу којима и траса кроз источну Србију која би имала два крака:

1. Скопље – Тетово – Гостивар – Кичево – Прилеп – Битољ
2. М(е)рдаре – Приштина – Призрен
3. (Косовска) Митровица – Рашка – Нови Пазар – Сјеница – Прибој – Увац
4. Битољ – Прилеп – Кавадарци – (македонски) Неготин(о) – Градско – Штип – Кочане
5а. Пожаревац – Мајданпек – Милошева Кула – Стубник (Штубик) – Неготин – Прахово
5б. Штубик – Брза Паланка – (планирани) мост на Дунаву.

Лист ,,Застава”, 23.3.1914.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.