Мало је градова којима је неко предузеће оставило печат какав је Бору оставило Француско друштво Борских рудника. Тај печат највидљивији је у архитектури старог дела града. Мада је поједина здања зуб времена нарушио, многа још увек плене својим складом и чине Бор јединственим у Србији.

Нека од њих постала су опште добро за све Боране. Међу њима се истиче зграда болнице. Истиче се по значају, али и необичном изгледу. Подигнута на висоравни недалеко од рудника, тада релативно ненасељеном простору, била је предодређена да буде упечатљива.

Јединствена архитектонска замисао огледа се превасходно у томе што здање има све четири фасаде различито обрађене. Западна је забележила историјски моменат исписаном годином ,,1933ˮ и скраћеницом ,,ФДБРˮ за Француско друштво Борских рудника. Временом је првобитна зграда постала тек део комплекса, такође је било грађевинских преправки, ипак, срце борске болнице и данас представља репрезентативан пример француске архитектуре.

О њеној лепоти и уређењу, али и за то време веома доброј опремљености, писао је тада један од најчитанијих дневних листова:

,,Француско друштво Борских рудника обогатило је своју колонију још једном новом тековином. У целокупној близини самога Борскога рудника, на лепој висоравни подигнута је о трошку самога предузећа велика, модерна болница за лечење и неговање оболелих рударских радника, која по својој лепоти и унутрашњем уређењу спада у ред највећих и најраскошнијих санитетских установа на рударским предузећима у нашој земљи…

Рентген апарат и лабораторијум подарило је болници Француско друштво Борских рудника.

Освећење болнице извршено је на дан 11. августа о.г., у присуству министра шума и руда г. Улманског, представника Рударске власти г. Босака, начелника одељења за рударство, као и представнике Моравске бановине, Главне Братинске благајне, многобројних гостију из Београда, Зајечара и околине.

По извршеном освећењу г. Грамберг, индустријалац из Београда, у име Француског друштва Борских рудника, предао је болницу на употребу и управљање председнику Главног управног одбора Братинске благајне г. др Максиму Димитријевићу-Ареру – који се захвалио пробраним и топлим речима Друштву на овом поклону и указао значај болнице за цео тамошњи крај…ˮ

Дневни лист ,,Правда”, 28.8.1934.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.