Милош Петровић

Два од прва четири заштићена природна добра у Републици Србији била су из околине Мајданпека. Године 1949. заштићеним природним добром проглашени су комплекс водопада и три шумска резервата. Реч је о водопадима Мала и Велика Рипаљка код Сокобање, као и шумским резерватима Острозуб, на истоименој планини недалеко од Власотинца, Мустафа и Фељешана код Мајданпека.

Била су то прва природна добра која је Србија заштитила, док је пре њих са територије данашње Србије такође Обедска бара била проглашена заштићеном, али у времену када је била део Аустро-Угарске.

То што је половина заштићених природних добара била из околине Мајданпека много говори о природном богатству овога краја, међутим, треба напоменути да се оба ова природна добра налазе на простору једне месне заједнице. Реч је о Дебелом Лугу.

Свест о богатству мајданпечких, односно дебелолушких шума постојала је много раније, те су оне биле и део краљевског поседа. Након смене династије 1903. године, њих је наследила Наталија Обреновић, некадашња српска краљица, која је богате шуме поклонила Универзитету у Београду.

Године 1957. Шумарски факултет је основао две шумске управе. Једна од њих била је на планини Гоч код Краљева, док је друга основана управо на овом простору и данас је позната под називом ,,Наставно-научна база Мајданпечка домена”.

За илустрацију коришћена фотографија Бранислава Шарчевића.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.