Крај 19. века обележили су велики регулациони радови на ђердапском сектору Дунава. Премда су изградњом хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап” потопљене водограђевине са краја 19. века и уједно засењене, радови на регулацији Ђердапа у периоду од 1889. до 1900. били су значајни и скупи, али и задивљујући.
Регулацијом је обухваћен знатан простор Ђердапа, од Брњице до Кладова. Највећи део радова завршен је до 1896. године, првенствено изградњa Сипског канала. Такав велики подухват био је разлог за велику свечаност. Било је то 15. септембра 1896. по јулијанском, односно 27. септембра 1896. по грегоријанском календару.
Свечаном отварању Сипског канала присуствовали су аустроугарски цар и краљ Фрања Јосиф, румунски краљ Карол I и српски краљ Александар Обреновић. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, тројица владара првобитно су возовима дошли у Оршаву, која је тада била део Аустро-Угарске.
Краљ Александар је железницом путовао кроз тадашњу Аустро-Угарску прешавши границу из Београда у Земун и преко Суботице, Сегедина и Темишвара стигао у Оршаву око 8:20, где га је, уз интонирање српске химне, дочекао цар Фрања Јосиф који је дошао дан раније. Око 8:35 возом је стигао и краљ Карол I.
Владари су се потом укрцали на пароброд ,,Фрања Јосиф I (Franz Joseph I)” који је у 10 сати свечано први ушао у новоизграђени Сипски канал. Уз почасну пуцњаву, виориле су се бројне заставе Аустро-Угарске, Румуније и Србије, али и једна Османског царства са минарета џамије на острву Ада Кале. Српским тробојкама је нарочито била окићена Текија, како су пренеле Српске новине.
Након обиласка Казана и Бање Херкулане, око 22 сата краљ Александар је приспео у Текију, дочекан ватрометом и поздравима мештана на челу са начелником Крајинског округа. Приређен је састанак краља са председником општине Текијске, начелницима срезова Кључког и Брзопаланачког и неколицином мештана. Краљ Александар је у 5 сати изјутра напустио Текију отпловивши ,,Делиградом” – чувеним паробродом који је често спомињан на фејсбук страници Упознајте Борски округ.
Фотографије у илустрацији снимио је оршавски фотограф Геца Хутерер. Горња фотографија приказује пароброд са тројицом владара у Сипском каналу. У средишту доње фотографије је краљ Александар Обреновић са мајком краљицом Наталијом Обреновић. Фотографије су део збирке Музеја архитектуре Техничког универзитета Берлинa.