Деветнаести век записан је као век васкрсења Србије. Век који је започела као немирни простор Османског царства, а завршила као самостална краљевина са нарастајућим бројем становника. Током тога века, као један од стубова новонастале државе истакао се Неготин. Стуб у борби, какав је био током Првог српског устанка, али и у миру, какав је постао након присаједињења 1833. године.

Много је пута на фејсбук страници Упознајте Борски округ писано о Неготину као светионику писмености током 19. века, најпре кроз установе које су међу првима осниване у Србији. Био је то век током кога је и привредно растао. Скупа са тим, растао је број становника. На попису становништва 1890. године Неготин је имао 5386 становника, чиме је спадао у већа насеља Краљевине Србије.

Тих година спадао је и у имућне вароши, о чему сведочи часопис ,,Отаџбинаˮ. Реч је о часопису који је 1875. године покренуо Владан Ђорђевић, лекар упамћен и као санитетски пуковник, књижевник, политичар, министар, председник Министарског савета Краљевине Србије и председник Београдске општине. Тешко је набројати све значајне дужности које је имао, а још теже његова значајна дела.

Владан Ђорђевић, крштен као Хипократ Ђорђевић, такође је оснивач Српског лекарског друштва и Црвеног крста Србије, али је, поред медицине и политике, запамћен и у журналистици. Током постојања ,,Отаџбинеˮ од 1875. до 1892. године, износио је јавности на увид значајне податке. Према истраживању историчара Милоша Петровића, под насловом ,,Окружне, среске и општинске финансије у Србији за 1889. годинуˮ, у 26. броју штампаном 1890. године, изнет је преглед локалних финансија.

Највећи капитал, не рачунајући дугове, имали су: Београд са 120 хиљада динара, Смедерево са 109 хиљада и Неготин са 76 хиљада. Премда су Београд и Смедерево спадали и међу три вароши са највећим дуговима. За разлику од њих, Неготин је спадао у свега пет вароши без икаквог дуга. Иако није био међу варошима са највећим приходима, Неготин је домаћинским вођењем финансија опстајао у врху најимућнијих вароши. То потврђује и податак да су највеће приходе са сопственог имања имали Шабац, Неготин и Пирот.

Фотографија: Неготин око 1890. године, део збирке Историјског архива Неготин, ретуширао Милош Петровић.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.